dare

Ukazala se prilika za šansu. Kandidati za ulazak. K'o jazavičari, viršle sa 4 noge, taksike koje gazde puste u rupu pa im jazavci iseku njuške kao makroi kurvama lice.

Viore se zastave, kako ne volim te zastave, nacionalne, navijačke, feudalne, evropske. Jedni slušaju sedog predsednika koji redovno vežba, drži dijetu i priča vic tako da slušaoci dobiju rak, drugi se skupe u rupu, njih 40 000 i gledaju 22 znojava bika koji umesto toreadora jure loptu, svi gladni, žedni, voze kola bez benzina, žene im rađaju ćerke a oni bi sina.

Talentovan narod, svaki ima talenat i prvi glas. Pobednici Evrovizije.

Traktorista nije terorista ali je zapalio žito, student diplomu i zapalio u Obalu Slonovače da živi sa slonovima, jebala vam Evropa mater kao što su Turci čukunbabu Kučuk Stanu i gej ujaka Stanka.

danas sam shvatio da nisam ni visok ni plav. obrijacu glavu i kupiti cipele sa stiklom. sa dve stikle, da ne copam dok hodam.

 Večeras je koncert Volim devedesete. Svi mediji, od Kurira do B92, komentarišu.

Kaže jedan doktor psihologije, na B92, da je to isto kao da voliš '41. Da voliš rat i silovanje. Ok, imamo mi pokret 1389, koji je izabrao najveseliji datum od svih, tako da tu prva polovina četrdesetih i devedesete nemaju šta da traže. Danas više doktora nego ikada. Možda na karti piše da će u Areni biti silovanja, pucnjave i Kneletovih dvojnika, ali koliko sam razumeo biće muzike i džuskanja. Muzike koja mene tera u klonju, Arena je puna onih plastičnih WC kabina tako da neće biti problema, ali džuska mi ne ide od ruku i nogu. Na poslednjem koncertu, pre mesec dana je bio Kultur Shock u Banatu, sam skakao, i to je sve što znam od džuske. Večeras će u Areni biti sve sami majstori zanata, okretni Knez, Ivan Gavrilović i još jedan srpski doktor, Igi. Tako da onaj doktor psihologije, koji takav koncert ne bi dozvolio, i svi njegovi istomišljenici, mogu da ga duvaju. Ako neko voli devedesete, neko četrdesete, a neko hiljadutristoosamdesete, neka voli. Loži se na kožnjak u trenerici i najke više voli od majke? Samo napred. Tukao bi se po ulici i otimao patike? E, stani malo derane, pritvor, zatvor, rad na ekonomiji, pa ako se sete posle da organizuju koncert, sete se, ako ne, ti si svoje odradio.

Mnogo ljudi voli da objasni drugim ljudima šta oni treba da vole. Juče Prajd, danas devedesete, toliko se igraju sa tuđim kožurama da nemaju vremena za svoju.

Lepo su momci objasnili u ovoj pesmi,RUSIJA IL' UNIJA! 

 Dobro je, nema parade u nedelju, od ponedeljka je srpska policija ponovo na Kosovu. Pola problema je rešeno, mislim da ćemo do srede rešiti sve. 

  Dok predsednik govori da je protiv nasilja na teritoriji kojom, kako on kaže, predsedava, policija je protiv parade jer je protiv nasilja na ulicama prestonice, isto tako je, kao i predsednik, protiv nasilja na Kosovu, jer ne izražava želju da se pridruži golorukom narodu, čak ni onaj nezavisni sindikat policije, koji je apolitičan, oni samo simpatišu Dveri, a svi znamo da Dveri nisu partija već porodica, zveri iz razvijenih zemalja sveta pucaju po Balkanu da ne bi pucali u matičnim državama, opozicija rešenje svih problema vidi u tome da je rusko govno ukusnije od američke čokolade, zapadni đaci tvrde da su izjeli mnogo američkih govana, a da su posle ukusa ruske čokolade shvatili zašto je Amerika vodeća svetska sila, bela boja iz srpske trobojke, uz pomoć domaćih i stranih deterdženata, uspeva da izbeli plavu i crvenu, tako da će se posle izbora, koji god ološ pobedio, na skupštini Srbije vioriti čisto bela zastava, bez i jedne mrlje, i samo je pitanje ko će prvi doći, sa istoka ili zapada, da je oboji.

 Fejsbuk, blog, novine, oglasi, sve je goli kurac. Administratori ovoga bloga su uvek bili fer, možda neko ima moju lozinku, ne ulazim u to, ali u zadnjih 10 dana mi se brišu misli sa fejsbuka, ovde mi se briše ceo post, nisu to ideje koje menjaju svet, ali su moje, Darka Marjanovića. Nema laži, nema prevare, ako sam ja u pitanju, ako nisam, i laži i prevare do Tokija, samo idiot  živi u zamišljenom svetu. Nekada su se ljudi gotivili na pijaci, danas na internetu, to je normalno.

Ljudska slabost je zaboraviti da su ljudi đubrad, to nije moja rečenica, ukrao sam je od jednog Bugarina. A deca? Mali ljudi? Mala djubrad?

Jedan andjelak od 4 godine drži pištolj sa kuglicama u ruci, jeb'o mu mater onaj ko mu je to kupio uz držanje fige da poklon nije dobio od tate, pogadja devojčicu u nogu, mala se dere, klinac prilazi mačetu, uličnom mačetu koje se skuvalo na ovoj vrućini, staro dva dana sa tendencijom da ne dočeka treći, i pogadja ga kuglicama. Kažem mu da to ne radi, on kaže da hoće i doda da voli pse a ne voli mačke, E onda ću ja da uzmem kamen i da ti razbijem glavu, kažem andjelku, i on prestaje. Naravno, čim sam ušao u ulaz nastavio je sa sadizmom, nisam video ali znam.

Ništa ne radim, kurac sam od dobrice, nemam niti snage niti volje da spašavam mačiće po ulicama, idem na posao, plaćam porez, kuvam se na afričkoj klimi i afričkom standardu, jeb'o me onaj ko me napravio. Nisam mu čak ni pištolj oteo i slomio. I sad se kao nešto jedem, a u stvari mi je sranje što završavam pivo a ne mogu da odem po još jer klinac spava a žena radi. Samo da Djoković pobedi Nadala i sve će biti u redu. Nole!!! Nole!!!

 Podržite Prajd, nemoj da ste pederi!

 Sedimo i seedimo kod drugara, pijemo piće, mezimo roštilj dok čekamo ražanj, sem domaćina svi nekih 15 godina stariji od mene, jedan vrckavi me pita koliko bih mu dao godina, misli da je mladolik, kažem da najverovatnije ima 27 i da će za koji minut umreti od alkohola kao Ejmi Vajnhaus, svi umreše od smeha, jedan što je najglasnije umirao reče, Gde si se baš njega setio? Koga njega? Pa Ejmija!

 Pišemo mudrosti koje mirišu na lavandu, obrazovani, ako nešto zafali tu je Gugl, slušamo muziku, studijsku, lajv, 7 hiljada verzija iste pesme, gledamo filmove, filmove o filmovima, serije, vesti, reklame, erotiku, pornografiju, drame na pretek, komedije do suza, rata, mira, robota, kuhinja od Islanda do Tajlanda i Elemira. Svega. Sve smo veći, i mentalno i fizički, zato nam smetaju anoreksične manekenke, glupače, jer njihov život je kurac, a naš je palac gore. Glumci, sportisti, umetnici raznih fela, jedan divno slika, ali su mu pokreti malo udesno, a boje mračne, taj  narandžastom i žutom naslika noć u kišnoj šumi,  a ona dama, i glas i stas, pametna, knjige čita dok je nježno ljubi. Političari, svi od dobrog oca i još bolje majke, ideje koje zrače prosperitetom, ravnopravnost sa svih strana, severa, juga, Partizana i Vatikana. Knjige nisu dosta, tu je blog, čitaj, čitaj, čitaj Čita, postaćeš i ti Tarzan jednoga dana, ovo je društvo jednakih mogućnosti, društvo gde samo najbolji prolaze, pa zar su to jednake mogućnosti?, ne, to su samo podjednake šanse za sve, pa ako si glup vuci ralo i pretekni Džon Dira, a ako ne uspeš, probaj na drugom polju, eno melenačkoj zemlji je potreban humus, prilegni i čekaj svoju šansu da te crvi pojedu i iseru pa konačno i ti nešto pruži ovom društvu. I ti glupi a jaki su baš glupi i nimalo jaki, to treba da se organizuje i najebe matere raznim inteligencijama i elitama. Siromašni lenjivci protiv bogatih lenjivaca, da malo zamene mesta, jer nije u redu da jedan voli pare, drugi pivo, obojica ne rade ništa, ovaj ima para, a ovaj nema piva. Neka sad malo onaj bude ovaj a ovaj onaj. I uvek isto, niti je ovo bolji svet nego pre deset, dvadeset ili 1000 godina, niti je gori, jer nikada nije bilo dobro niti loše. Igraš, voliš, činiš dobro guzici i duši. Sedim tri sata hipnotisan modernom tehnologijom, bole me leđa, kita mi se uvukla, suze mi oči, pokupio sam 10000 nebitnih informacija, pa rekoh sebi da napišem podsetnik šta mi je činiti i čega da se klonim. Jeb'o ti ovo, kao duvanski dim, boli glava i smrdi iz usta. Mirna noć i živeli!