dare

Sećam se stiha iz devedesetih, mislim da je Ivan Gavrilović ili dr Igi, nije bitno, znam da sam se oduševio velikim pesnikom, koji je pesnički dar obojio neverovatnim ritmom. Možda se sećate, ja sam tada krenuo u srednju školu tako da sam već bio veliki, ide ovako - i ribe da brže mrdaju guze, isto kao i mi, idemo, svi ruke gore, noćas naš je ceo svet... Smehotresno, ali i to neki vole.

NATHAN LEE i RAUL MIDON (kliknite ih, pliz :) ) možda ne mrdaju guzom kao ljudi koji voze 200 na sat, ali mrdaju muda kao vrba na vr' brda.

Sad ozbiljno, 'ajmo malo ozbiljno, ozbiljno jebote, postoje ljudi koji rasturaju, koji se zajebavaju, uživaju u ženama, hrani, piću, neki ližu kliću, neki više vole miću... Eto, a neki vole da se svadjaju, ne bi se tucali, malo bi ratovali, razbijali glave. Smetaju im gejevi, drugima smetaju ljudi koji kažu da nas Evropa tretira kao maćeha Pepeljugu, ako nisi za LDP onda si radikal, ako nisi radikal onda si pička izdajnička, i sve tako redom, da se ne ponavljam. Bezvezeno sve nesto bezveze i bez veze. A život je lep. Dobro, ne uvek, ali... Ako vam se ne dopada kako Nathan i Raul sviraju, moguće da ima i takvih, nisam ja isključiv, ubacite u telefon, ili mp3, ili u glavu, velikog Louis Armstronga, i neka vam otpeva:

i see trees of green, red roses too

i see em bloom, for me and you,

and i think to myself, what a wonderful world.

Muzika je sve što mrda, a lako je prutu da se sokoli, kad bije decu njega ne boli. Zato treba polomiti prut. Ima odličan zvuk. Pogotovo ako ga polomiš na nekome ko te napadne tim istim prutem. Dobro, život je lep, dajmo šansu miru i sve te hipi varijante su ok, ali treba zaboraviti na onu usranu priču o okretanju drugog obraza.

Kenjam, savetujem i ponašam se kao neki guru, tako da je vreme da završavam. Dame i gospodo, ja sam, ustvari, samo hteo da predstavim Nejtana Lija i Raula Midona. Uživajte.

A odmah posle toga zadovoljite osobu suprotnog pola.

Prvo da pozdravim vedete ove blog zajednice, blogera koji u isto vreme jebe i ore, i ono šumsko stvorenje što mu je kita dugačka celih 91 cm, jer su uneli miris proleća, kao i saznanje da zima neće trajati večno. Molim vas, prekinite čitanje na kratko i pozdravite burnim aplauzom naše i vaše visibabe.

A sad malo ona, serem vam se na ton film. Upoznao sam je juče, za šankom, Ivana se zove, i ništa sad tu ne bi bilo neobično da mi nije ispričala kako se posekla na vegeti.

- Na vegeti? - upitao sam je.

- Da, na vegeti, i to kuvanoj.

- Ne lupaj.

- Ne lupam. Mama je skuvala supu, supu smo sipali u tanjir, pojeli je, ali zrno vegete, sa još kojim drugarem, je preživelo. Bila sam lenja, tanjir je dugo stajao neopran, sve se skorilo, i kad sam krenula da perem, posekla sam se na zrno vegete.

Ne brinite, cura je živa i zdrava, ali čuvajte se zrna vegete. Ne kaže se džabe - zrno po zrno pogača. I svi znamo odakle je vegeta, a Slovenija je šta?, jedan od neprijatelja srpskog naroda i narodnosti, koji jeftino kupuje naše povrće, suši i pakuje u šareni papir pa nam vraća nazad po 50 puta većoj ceni, a Fruktal i naše voće da ne pominjemo. Eh, kad bi nas dobri Bog pogledao pa da zarate sa Hrvatima zbog onih nekoliko litara vode oko kojih se spore. Živeo začin C i Bag!!!

E 'vako, ako ukradeš od lopova, da li si lopov? Jesi. Nije ti žao, ali si lopov. Dileme nema.

Ako ti majmun majmunski kaže da si majmun, da li si majmun, ili je on majmun majmunski i seremo mu se na svaki cvet što je ikada posadio? Nebitno. Ali ako ti neko kaže da si netalentovan? Da uzalud trošiš vreme? Šta treba da uradiš da bi se zapitao? Ok, već si zapitan, i to je nešto, ali idemo dalje da se pitamo. Mnogo pijem, zdravlje ću izgubiti, ližem pičku, šta ako progutam dlačicu, jebi ga, mačija je opasna, možda je i macina. Paziću na vreme. Vreme je dragoceno. Neću da pijem. Zbog dece. Neću da ližem, tako se deca ne prave, a možeš i da progutaš gore pomenutu dlačicu, koja, za razliku od sperme, uopšte nije zdrava.

Ljudi, žene, i žene su ljudi, ptice, rovci, kerovi i dabrovi, otvorite oči. Ne sebi, drugima. Onima koje poznajete, a pogotovo onima koje nikada niste videli. Na blogu, u školi, na ljuljasci, ili na pijaci, kupujući bela kola, putujući po sveta pola, u tri kuće velike, dirajući sise velike, nebitno kada, nebitno gde, ali kenjajte drugima, jer bolje se vidi sa strane, iskoristite svoj talenat da kažete nekom da je netalentovan, ne dozvolite da vam propadne taj dar od Boga.

Jebem ti, da sam malo talentovaniji, a da mi je pamet ova, dao bih vam još koji savet.

Pored istoimenog vaterpolo kluba, jedina ekipa koja fenomenalno predstavlja Srbiju.

Nije nam loša klupska košarka, tu je i Zvezda, sa Pešićem na čelu, tako da ćemo se nagledati odlične košarke.

Bravo majstori.

upoznavanje

Kako bi bilo dobro da znamo da li su Rusi ili Ukrajinci krivi za to što nemamo gasa? Pa da im se najebemo majke, onako kako samo mi umemo, pljunuvši im pod prozor, kad niko ne gleda. Sva sreća, i Rusi i Ukrajinci su shvatili koliko smo zajebani, pa su odlučili da prekinu neprijateljstva i puste gas. Mi nekako volimo kad nam puštaju gas. Eto, Nemci nam ga opet pustiše, sva sreća ne kao u periodu od 1941. do 1945., već onako lepo, toplo, da nam ugreju guze. Ovi današnji Nemci vole da greju guze, setite se samo koliko ih bude na gay paradi u Berlinu. Čuo sam i da poslanici u skupštini Srbije često puštaju gasove, pa zbog toga drugi kanal nacionalne televizije daje prenose. Vole ljudi gas iz prve ruke. Primetili ste kako sala zna naglo da se isprazni. Jedan priča, u klupama dvojica koji spavaju, a svi ostali u holu ili skupštinskom restoranu. Nekada je u toj sali toliko lepo da je neizdrživo. Sve zbog onog za govornicom koji pušta gasove.

Znate šta? Ja se grejem na struju. Ali sam popizdeo. Kuvam kafu na plinu. Ili gasu. Imam ja i šporet na struju, ali nije kafa ista kada se kuva na gasu ili na struju. Nije. To ti je kao da piješ Don, a pije ti se Grand. Ne ide. Nema pene. Kao staro pivo. I onda mene žena pita zašto sam kupio 20 plastičnih upaljača na, pogodićete, gas? Da skuvam kafu, glupa ženo. Sve su žene glupe, ne samo moja, a to je zato što ne idu u vojsku, pizda im materina, samo ih treba jebati. Ne znam da li ste primetili, ali i Ruse manje vole nego mi, sem Ivane Žigon, ona je baš fina žena, ona voli Ruse više nego ja Irce, a znate li vi koliko je to? Kurac znate.

Dobro, gas je stigao, a vi ne zaboravite, BOLJE PITI PIVO NEGO NAFTU. Lav, Jelen, Nikšićko (tamno ili svetlo), Beks. To je to što se može naći u Dve suknje, od piva. Pošto je gas stigao, biće i 4 vrste vina, a o žestini i da ne govorimo. I biće Elvisov Suspicious Mind, bar 5 puta.

I sad ozbiljno, ako ikako mogu, drago mi je što se ovo sranje završava, ako se završava, jer nije simpatično provesti januar u hladnim stanovima, pogotovo ovom mom narodu kome je pun kurac takve zajebancije. Živi bili!

- Ništa ti ja ovde ne razumem.
- Niti ja. Kao prvo, nije mi jasno zašto pricamo ekavicom kada smo Sarajlije.
- Ne pricamo mi ekavicom, vec ovaj što piše ne zna ni da li govorimo jekavicom ili ijekavicom, pa da ne bi ispao glup, naš razgovor prenosi njegovim pismom, govorom, ili šta vec. Mali sam ja za te zavrzlame, jebote, idem u vrtic.
- Ok, ne secimo glavu glasniku, nego ko je ovaj debeli sa belom bradom što nam je  doneo poklone?
- To je Deda Mraz.
- Ciji deda?
- Ma, nije on niciji deda odredjeno, on je deda svima nama.
- Baš je neki dobar deda. Siti smo se ismejali kada se pojavio, a i doneo je slatkiše. Jebem li ti, pazi ovo, ja i bager dobio.
- Do jaja. Ja dobio fudbal.
- Pa što ga vaspitacice izbaciše vec posle 10 minuta.
- Koliko sam ih ja razumeo, zato što ne postoji.
- Kako ne postoji?
- Lepo. On ne postoji. Postoji samo ova nova godina.
- Misliš na ovu matoru kravetinu što se obukla u belo kao da ce na vencanje. Da li je ona ta nova godina?
- Tako kažu.
- Ajde što je ružna, neduhovita, vec nam nije ništa donela. A vidi bagera, jebem li ti bager. Mnogo je dobar. Pa još i žut. Jebem li ti da ti jebem, vidi, vrata se otvaraju.
- Moj fudbal ima grb Milana. Da znaš da mi je žao što Deda Mraz ne postoji. Pokloni su mu do jaja.
- Znaš šta? Vaspitacice i pedagog kenjaju da zbog islamske veronauke u školama i predškolskim ustanovama, Deda Mraz nije dobrodošao. Ali znaš i sam da oni mnogo kenjaju.
- Šta vas dvojica serete? Samo vas slušam. Pa, hodža je rekao da Deda Mraz ne postoji i da mu se treba najebati keve ako se samo približi vrticima i školama.
- E pa sad, ako je hodža rekao... Ajde da zapalimo po jednu, video sam hodžu da duvani, to je onda definitivno ok.