dare

Neko slavi ne postojeći praznik, neko kreće u neravnopravnu bitku sa svinjama, a neko danas slavi rođendan.

Znam ja da svako svoju najviše voli. I da svaka najviše voli.

Nazvao sam je, čestitao, i rekao da ne mogu doći u Petrovgrad zbog obaveza. Naravno da mogu. Rezervisao sam taksi za 18h. Ja sam duhovit i volim da iznenadim, bez obzira što Stara zna da ću doći.

Neću je hvaliti. Imao bih utisak da pišem pismeni na temu «Moja Mama». Ali jebiga, žena misli da smo brat i ja najsasvimpotpunosasvimnajbolji sinovi na svetu. A ja volim kad me vole. I ja volim da volim. Pogotovo one koji me vole.

Jebeš ovakav osećaj.

Da sad uhvatim zlatnu ribicu i da me pita šta želim, ne bih imao pojma.

U utorak počinje post. Ne jedenje mesa mi neće drastično promeniti život. Prestanak nalivanja alkoholom, hoće. Tegla i Doške dolaze sutra u Novi Sad, naćićemo dva fina a jeftina stana, proslaviti to, i dosta. Nisam trenirao 4 nedelje, imam 72 kg a odlično se osećam kad imam 78. Umorim se čak i kad tucam. Premijer Srbije je duhovitiji od mene, predsednik skupštine snažniji, a ministar za kapitalne investicije kulturniji.

Nisam neki vernik, ali Božićni post dolazi u pravo vreme.

Ovaj post pišem uz dopuštenje autorke, čija rečenica nosi celokupan post. Čak se i začudila zašto tražim dopuštenje.

Princeza i ja se dugo nismo videli. Sigurno 7 dana. To je za nas dugo. Proveli smo deo večeri uz smejanje i priču. Neću sve opisivati do detalja. Sledi samo deo razgovora:

«Dare, pre tri dana sam se pokupila sa nekim tipom. Tipujem da je jedno dve godine mlađi od mene. Odemo kod njega, nastavimo piti, usledi milovanje, on zabije glavu između mojih nogu, i sad sam ja na redu. Krenem ja tako, sve u redu, kad njemu odjednom počne da pada. Potrudim se više, čak počnem mumlati kao opčinjena, i opet ništa. Iz mene izleti UUUPSSS, SORRY! Odjednom, on sedi. Pokrio lice rukama. Ja se stade smejati, ali ne zbog njega, nego zbog moje odvale. Od tada se nismo čuli. Da li je to bezveze?»

«Naravno da nije, lepotice. Ima mnogo nesretnih ljubavi. Koliko god se trudila i ulagala, veza nekada jednostavno pukne.»

Znam ja da se određeni broj ljudi zgražava. Neko se za svog budućeg partnera čuva do 40-e godine. Ako moja leponoga prijateljica i ja ne smatramo takve ljude idiotima, mogli bi da nam uzvrate istom merom. Bitno je da to ustvari nije bitno. Ako ti ne budeš ti, ko će biti ti?

Janiku sam upoznao te godine kad je Miki Volim Kikiriki Veliki Brat pobedio Čedu Jovanovića (Čedu sam stavio u priču zato što je Adrian jedan od retkih neljutiša na blogu. Ja ću glasati za Vuka, a vi ako nećete za Vuka, glasajte za Čedu. Ako nećete ni za Vuka ni za Čedu, glasajte za jednog od njih dvojice.) u drugom krugu izbora  za predsednika Srbije. U leto te godine smo Bane Skok, atletičar iz AK Vojvodina, i ja, sa sve suprugama, kampovali u blizini Ledinačkog jezera. Posle dobre klope i popijene dve gajbe piva, posvađali smo se sa ženama, odvezli ih kući, i vratili se sa 10 flaša 13. jula, 12 gajbi piva, 40 litara Banatskog rizlinga i flašom soka od paradajza. Odlučili smo da sve to popijemo i vratimo se rospijama. Treći dan uništavanja tekućina, u poluonesvešćenom stanju, primetio sam kovrdžavu priliku kako nam se pažljivo približava. Upozorio sam Baneta koji je u tom trenutku skočio tražeći pušku (koju nismo nikada imali, a kamoli poneli). Strah je dostigao vrhunac kada sam iza prilike primetio divlju svinju, srnu, fazana i zeca. Prilika im se obratila u stilu dr Dulitla, posle čega su se životinje okrenule i otišle, ne zaboravljajući da nam upute pogled u stilu «ako se budete zajebavali sa kovrdžavkom, imaćete posla s' nama». Stranac je lagano prišao i iz pantalona izvadio svesku na kojoj je pisalo «Janika». Ja reče da se zovem Darko, a Bane izusti Čedino ime.

«Ja ne znam da pričam, znam samo da pišem.», napisa Janika u svesku.

«Nije problem. Bane i ja takođe znamo da pišemo.», napisa i ja u svesku.

«Ne, ne. Vi ne morate da pišete. Ja sve odlično razumem. Samo ne znam da pričam. A ko je Bane?», upita Janika napismeno.

Bane se predstavi i zamoli Janiku da mu oprosti što ga je slagao u vezi imena. Pripisao je to strahu i medijskoj zastupljenosti čednog imena. Uzeo sam flašu 13. jula i pružio gostu. On povuče gutljaj i pljunu rakiju po meni. Uze svesku da nešto napiše, ali ga ja zaustavi znajući da će napisati da mu se piće ne dopada. Dohvatio sam onu litru soka od paradajza, ali sam se odmah predomislio zamišljajući kako ću se osećati ako me sa tim popljuje. Bane mu otvori pivo, a Janika posle prvog gutljaja popljuva Baneta i razvuče usta u osmeh.

«Janiki se sviđa ovo piće. Janika neće više pljuvati. Ti si, Darko, bio jako smešan, pa sam hteo da vidim da li je i Bane. Jeste. Vi ste moji smešni drugari.», napisa nam Janika.

Bane dohvati cepanicu koja je još gorela i pogodi Janiku u glavu. Naš novi prijatelj se stade smejati ko lud, a i mi sa njim. Otkinu dva papira iz sveske i pruži ih Banetu i meni. Na oba je pisalo:»ha, ha, ha;  Janika konačno ima drugare.»

Bane i ja smo takođe bili sretni. Posle one dve rospije, ovaj Tarzan je stvarno osvežavajuće društvo. Poče da pada neka kišica i Janika nam napisa da bi bilo bolje da pređemo u njegovu brvnaru koja se nalazi u blizini. E to je već druga priča.

Čekaš da počne utakmica i majstori ti puste Bajagin spot. Ok, Bajaga recituje a mršavica koja nas je predstavljala na Evroviziji peva prateći vokal. To je nekom lepo.

A kome je lepo da gleda spot Vere Matović. Dobro sad, nije žena kriva što ima toliko godina, ali je kriva što je dopustila da je onako zajebu. E zbog toga ja volim spot gospođe Matović. Iza se čuje zvuk sintisajzera kupljenog u Aziji (nije Japan, pogađaj ponovo), a Vera našminkana kolaž papirom peva o... Posle se ljudi čude što znamo toliko o pevačicama. Pa ja znam Seku, Maju, Sneki, Cecu, Draganu, Brenu, Biljanu, Slavicu, Stoju, Viki,..., a nisam neki fan.

U bazi, na brdu iznad Medveđe, postoji televizor. Sa televizora ne čeka, nego peva, Ceca. Ja prokomentarišem kako i nije neka riba i... Sva sreća što sam bio naoružan YU kopijom Kalašnjikova inače bi me linčovali. Možda i silovali, jer ako ti Ceca nije dobra riba, sigurno voliš da primaš, pa ono, da ti učine.

Arsen Dedić otpeva – ja sam jedan od dedića. Zna čovek da nije mladić. A ove pedesetogodišnje devojke na novom albumu pevaju o neodlučnosti davanja nevinosti. Igi Pop se skine do pasa, vidi to Vesna Zmijanac, skonta da su generacija, pa se skine i ona.

Dado Topić je izjavio da će svirati dok ne umre na bini. Poštujem to i ne menjam kanal. Poštujem kad čoveku ne smetaju godine da bi se bavio svojom profesijom. Poštujem i to što je Rambo odlučio da ishrani decu pa deli studio OBN televizije sa pomenutim damama. Ali to mi se ne dopada. Uzmem daljinski i promenim kanal. Spot Vere Matović sam morao da odgledam do kraja. Jebiga, to je spot. Nije mi jasno zašto ni jedne folk zvezde nema na Iznogudovoj listi hitova sa ovih prostora. Kakva je to diskriminacija, majka mu stara.

Počeo sam da preskačem stepenike. To ne valja. Naravno, ne mislim na stepenike u zgradi čijim preskakanjem dobijaš na vremenu ulaska u stan. Mislim na stepenike tipa «to se samo tako kaže».

Ugledam ja tako nešto što želim, isprojektujem broj stepenika do želje i odredim vreme koje mi je potrebno za svako gazište. Vreme za prvi stepenik proleti, a da ja još nisam ni krenuo da ga osvajam, krene vreme za drugi a ja već razmišljam o direktnom skoku na treći. Jer, naravno, ja sam mladić u najboljim godinama. Ono za šta je drugima potrebna godina, ja rešim za jedan dan. Hahaha...khkkhhhhk (zagrcnu se)... hahaha!

Lenjost je fantastična mana (greh mi je nekako pregrubo). Samoljublje i uobraženost još veća. Vrlina ih je prepoznati kod sebe, uhvatiti ih za vrat i jebati im mater. Pričao sam sa sunčanim novembarskim danom. Rekao mi je da će mi pomoći u tome.

Role se posle mesec dana vratio iz Bosne. To nije razlog da se napijemo kao pederi, ali smo se napili. Role, Neško i ja.

Ne mogu da se setim kad smo bili veći kreteni. Bili smo odvratni, odbojni, neprijatni, sve u svemu zli. Neka budala reče da je u vinu istina. Ako je to istina, mi nismo dobri ljudi. Ja se nadam da nije. Sekli smo pivo sa vinjakom i tekilom. Nemojte to nikad da radite. Ako to radite, ne možete ustati i otići na zakazane časove. Mislim, jebeš 1600 dinara kad imaš 600 dinara u džepu. Jebeš poruku u kome te majka deteta koje ne razume razlomke obaveštava da si neodgovorni kreten.

Sve me boli. Noga najviše. Sinoć se Neško potukao sa nekim debelim, ja pokušao da ih razdvojim, video da ne ide, pa se i ja potukao sa debelim, a drugi debeli, drugar od prvog, me dobro zakači po butini. Nije da se žalim, jaja su čitava.

Poneo sam pare da kupim cipele. Treba li da napišem da ih nisam kupio? Izbegavajte pab u 13h. Doćićete kući u 4h. Izbegavajte ribe kad ličite na teletabise. Nećete im se dopasti. Izbegavajte stavljanje 2000 din na Slaviju iz Praga. Doćiće iz 1 u 1. Nije zadnja tri kola. NEĆE NI SADA. Jako me boli noga.

Ej, ali ima i nešto dobro. Uvek ima nešto dobro, reče vrabac koji primeti glistu u nedrima devojke. Kad sam ustao, video sam da sam poslao poruku oko 04:30. Pobeleo sam predpostavljajući da nije bilo ništa pametno. Boro je jednom rekao da se ne šalju poruke u nesvesnom stanju, i u pravu je. Poruka je poslata devojci iz rodnog mesta. Napisao sam – poljubac. Cura je vratila – samo pretiš :). kad? E zbog takvih cura me boli kurac za sve. Ta je zaslužila sedmicu na onoj tomboli koju svi igraju. Živele žene, i nemojte se ponašati pred njima kao ja sinoć!

Čovek i žena imaju troje dece. Dve devojčice i dečaka, rođenih istog dana, u istom satu. U tom kraju je običaj da teča daje ime deci. Muž jedine čovekove sestre je ozbiljno shvatio svoju obavezu, zatvorio se u sobi celih sedam dana, studiozno razmišljao i izašao sa tri imena. Natuljica, Super S i Adrian.

Godine su prolazile, i dve sestre i brat izrastoše u fine i poštene ljude. Otvorili su restoran, vegeretarijanski, jer Adrian ne jede meso. Sestre jedu, ali iz ljubavi prema bratu nisu imali ništa protiv jelovnika. Baš u tom restoranu sam upoznao glavne likove ove priče. Sećam se da sam naručio španać u lepinji i proveo divnih pet minuta jedući ga. Kad sam završio sa obrokom, pozvao sam konobara, rekao mu da želim da upoznam kuvara i lično čestitam na spremljenom obroku. Kulturni mladić u beloj košulji me je uputio ka kuhinji, rekavši mi da svaki obrok spremaju gazda i gazdarice. Otvorio sam vrata kuhinje i odmah shvatio zašto su jela tako ukusna. Prostorija gde spremaju hranu je više ličila na livadu prepunu cveća nego na klasične restoranske kuhinje. Svo troje su mi veselo prišli i predstavili se. Sestre su pile pivo, kao i brat koji je uz to i pušio poveći džoint Sećam se da je Adrian nosio majicu na kojoj piše Pearl Jam. Pitao sam ga šta to znači, a on mi odgovori da nema pojma. Sestre su mu kupile majicu od nekog starog Indijanca, i od kad je obukao dobio je neverovatnu želju za kuvanjem. I za klađenjem na sportske rezultate. Ne razumem se u mušku lepotu, pa vam ne mogu napisati da li je privlačan ili ne. Zato sa sigurnošću mogu da tvrdim da ima privlačne sestre. Da sam nekulturan i perverzan, kao što jesam, napisao bih da bih spavao sa obe u isto vreme. Kao gospodin Jović kad, posle srka soka koji pršće u nos, odvoji bliznakinje. Ponudili su me gajbom piva i do jutra sam već imao priliku da skontam kakve su osobe.

Kad sediš sa ljudima koji su ti slični i bliski, skontaš krilaticu da je četvorka super. Super je i ovo pisanje, jer da njega nema ne bih upoznao odličnog momka i dve fine dame. Koristim priliku da ih pozdravim. Ostalima preporučujem upoznavanje sa ljudima čiji vam se blogovi dopadaju. Ne dopadaju vam se slučajno.

Dobar dan devojčice i dečaci. Večeras, negde posle 22:30, u klubu Route 66, održaće se koncert grupe GM. Još nismo odlučili ko će šta svirati, ali kako stoje stvari ja ću biti za bubnjevima dok će ostala četvorica podeliti dve gitare, bas i mikrofon. Bilo bi dobro da Deva peva jer ima najlepši glas. Sve u svemu, Srem u Sremu, kako god da razdelimo instrumente, biće dobra atmosvera. Momke očekuje mnogo lepih curica, a devojke očekuje mnogo lepih žena. Možda će biti i lepih muškaraca, ali se u to ne razumem pa o tome neću ni da pišem. Napite se dobro, zaboravite na fajt, razradite taktiku kako da vam osoba suprotnog pola, posle koncerta, da dozvolu da se igrate sa istim i dođite da se zabavite. Živeli!!!

Večeras, Route 66

Sale i ja, petnaestogodišnjaci, se zaustavismo stotinak metara od «Lokomotive» u koju smo krenuli na bilijar. Želeli smo stati pred samu «Lokomotivu» ali se motor ugasio.

Iz lokala izlazi čika Lune, pijan kao teletabis i dobar kao hleb. Svako iz kraja voli Luneta. Jeste da je stalno pijan, ali je kulturan, duhovit i dobro se zajebava. Naš drugar ima glavu oblika ragbi lopte (paralelne sa podlogom), 60 godina, oko 100 kg, i sav je plav kao pile (znači žut). Gura tako Lune bicikl, ustvari bicikl gura Luneta, i zaustavi se pored nas.

«Šta je Dariša? Pokvario se? Tako je to kad voziš «Tomos». Te zoljice su kurac. Kupi «Hondu.», reče mi čika Lune.

«Ma, dizna se opet začepila. To je sve zbog ovog goriva, puno je prljavštine.»

Izvuče Lune zgužvanu novčanicu i reče:

«Sale, idi do radnje i donesi tri «Zrenjaninska», a ti Dariša daj tu diznu da je Lune pogleda.»

Dajem mu diznu, naravno, pa mi smo drugari. Lune je zagleda, vidi da je zapušena, prinosi je usnama i duva kroz nju da bi je otpušio, uzima vazduh i ... proguta diznu. Proguta masni prljavi šraf!!!

«Khkhhkkh... Uf, zagrcnu se. Ništa se ti Dariša ne brini, ima Lune drugu diznu kući. Evo, čim popijemo pivo, ideš sa mnom da ti je dam.», reče čika Lune mrtav hladan.

«Lune, kad porastem postaću vajar i izvajaću ti bistu.», rekoh ja i slagah.

Španać sa dva jajeta na oko. Pisati. Piti pivo, pogotovo u kafani. Svirati sve i jedan instrument koji mi padne pod ruku, i one koje znam svirati i one koje ne znam. Čitati stripove, dobre postove, stare (na žalost samo takvi postoje) brojeve Naše Krmače, knjige Pekića, Basare, Remarka,..., poeziju Pante Šiklja Nafte, etikete na šamponima, prašku za veš i ostalim sredstvima za čišćenje dok vršim delikatnu radnju,... Kafu bez šećera sa malo mleka. Zvuk gitare Jimi Hendriksa. Glas Nine Simon. Trubu Luis Armstronga, glas takođe. «Out Of Time Man» ManoNegre, «Love Is The Drug» Brajana Ferija. «True Romance», film u kojem igra Patriša Arket. Zamišljati ovcu kako se tušira stojeći samo na zadnjim nogama pevajući «Mostove Na Morači». Trčati uz i niz stepenice Petrovaradinske Tvrđave. Ići golfom na more sa Strajom i Roletom. Čuti da je Nele podigao 100 000 na ruletu i pomoći mu da to potroši. Igrati preferans, basket, pantomime u neograničene zadatke sa dve fine cure i Neletom, bilijar sa Srđanom u 'ajneken,... Trenirati i odricati se alkohola. Razvaljivati se od alkohola. Gospodariti curama. Robovati curama. Tuču sa slabijima od sebe kad me napadnu bez razloga. Otići u prodavnicu kad radi mala iz komšiluka. Otići u Petrovgrad, videti se sa prijateljima i čuti lepe novosti iz njihovog života. Mamu. Tatu. Brata. Rodbinu. Jesti polako kad sam jako gladan. Sećati se zadnjeg dana vojske, Dušana Danilovića 5, prvog koncerta, prvog poljupca (ne lažem, bio je kao iz bajke),... Kad sam bez novca a dobijem poziv za časove iz matematike (kao danas). Rođendane, novu godinu, Božić (tad je i Ljiljin rođendan), slave, najviše Svetog Jovana. Kotlić na Ribarcu, ovde je kotlić inferioran. Mobilni telefon, koliko god to nije IN, jer se preko njega čujem sa dragim ljudima. Bagljaš. Posmatrati ljude u vozu kad putujem za BG. Buđenje posle nenormalnih noći kad skontam da su mi sva dokumenta tu. Breskve. Jogurt. Šumeće tablete vitamina C. Skijanje (upražnjavanje istog, gledanje me zamara). Pobedu tima za koji navijam. Pravljenje narodnjačkih tekstova iz sprdnje. Komične priče gde životinje igraju glavne uloge.......................

Jebote, dosta. Nikad nisam lakše napisao post, ali treba ovo i pročitati. Prošao me je mamurluk od vikenda, ustao sam pre 45 minuta naspavan kao medved, čak sam se i obrijao, pa valjda zato sve volim. Ali, valja napuštati stan. Za kraj, tekst starog hita:»plače pola Afrike zbog banatske paprike»

Lepo je provesti bahati vikend. Pogotovo kad uz svu tu bahatost naleti razgovor i dogovor za ostvarenje sna na poslovnom planu, tj otvaranje kluba. Jedna od najboljih stvari koje čovek u životu može da uradi je spajanje zadovoljstva sa poslom. Ha, leponoga devojka, koja me možda voli više od svih žena koje nisu majka, rekla mi je da ne smem preterano planirati unapred. Mali đavoli čuju šta pričaš i svojski se potrude da te sjebu. Ako ćutiš i ne sereš puno, a uz to imaš veru da će sve biti kako treba, tako i bude. Zato, dosta o planovima.

Da, bahati vikend. U petak me je posetio brat, rođeni, jedini koji ima iste roditelje kao i ja. Jebiga, prešao je čitavih 50 km od glavnog grada Banata do prestonice Vojvodine, tako da smo taj susret morali zaliti. Posle pristojnog zalivanja omiljenim pićem, dobih predlog da odemo kod roditelja na večeru, da prespavam u Petrovgradu i sutradan se vratim u NS. Ne treba ni pisati da sam prihvatio. Brat koristi fazone Bart Simsona kad želi da bude po njegovom, u stanju je ponavljati pitanje stotinu puta. Na pola puta su nas zaustavili momci u plavom i rekli da moramo ići preko Žablja jer Ljubiša Samardžić snima nastavak filma o jeseni i dunjama, pa je put zatvoren. Glupo bi bilo da Yugo Florida sa dva pijana i raspevana putnika prođu pored Baneta Trifunovića koji jaše konja Vranca i pije vina Ždrepca vinarije Čoka. Elem, prolazeći kroz Žabalj, moj stariji brat primeti kako nikad nismo pili u tom finom Bačkom mestu. Parkirali i posetili kafić «Randevu» (ime kafića uzmite sa rezervom, mada mislim da se tako zove). Popismo po 4 velika točena «Jelena», i već prilično veseli nastavili put. Roditelji kao roditelji, mnogo se obradovali pa ne primetiše da smo popili. To znam po tome što ne iznose alkohol ukoliko vide da lelujamo. Ovako, pored dobre hrane bilo je i dobrog pića. Večerasmo, izrazgovarašmo se i odvedešmo bratića u bratov stan da se druži sa majkom. Nas dvojicu je čekao sastanak sa veselim Banaćanima u centru. Napomenuću da smo auto ostavili ispred zgrade u kojoj mi žive roditelji i sve deonice prelazili taksijem ili peške. Ne valja voziti razvaljen.

Bahaćenje te noći nije za priču a kamoli za pisanje.

Subota je bahatdan. Čak iako nemaš probu naveče na kojoj fino popiješ. Pevač je, kasnije u Pabu, pokazao da je lepo «umiven» počevši priču o velikim ženskim grudima pred dve cure kojima se priča dopala. Volim kad je pevac takav. Dobar je on i ovako, ali je bolji kad popije i opusti se, za razliku od nekih. Ostalo je klasika, sem...

U nedelju sam se probudio u stanu mlađane i fine studentice iz Srema. Mnogo je mlađa od mene, ali jebiga pišem o bahatosti. Telefonom me je probudila devojka iz prvog pasosa, izrazivši želju da sa Šonetom odigramo preferans. Pojeo sam dva parčeta pice, koja su ostala od sinoć, pozdravio se sa mladom damom i otišao u stan. Samo koju reč o maloj. Super je cura i svi dušebrižnici koji smatraju da je takvo druženje katasrofa, mogu da ga duvaju. I da, poklonila mi je novi album grupe «Van Gogh». Nisam ja baš nešto za Đuleta, ali druga stvar na albumu rastura:»bez tebe istok zapad je, jug sever je, napred nazad je, nemam gde». Pizdarija!

U stan su došli Leponoga i Šone, raspalili smo preferans a kasnije smo raspalili i po pivu i vinu, kako ko. I eto, prođe vikend.

Mislim, volim ja alkohol, ali ovo je preterano. Ništa do petka, kad idem u Banat na peti rođendan malog bratića i, naravno, subote kad je koncert ove naše petočlane družine. Dođite u «Route 66» jer posle 22 i nešto počinjemo da prašimo. Svi ste pozvani. Subota 18. 11. 2006.

U tvome oku vidim sjaj zvezda

Kroz tvoju kosu slušam šta priča vetar

I osećam se kao kralj

Osećam da sam neizmerno sretan

I gledam tvoje noge

Putujem usnama po njima

Divna dva puta do kapije užitka

Osećam kako nadolazi plima

Pogled na tvoja stopala i ruke,

Ramena, vrat, predivne grudi,...

Sve to me stavlja na preslatke muke

Osećam kako počinjem da ludim

Nakon toga te pogledam u lice

Zagrizla si usnu do granice bola

Čujem divne zvuke i više se ne bojim

Osećam da konačno beskonačno volim

Osećam da sam neizmerno sretan

Osećam kako nadolazi plima

Osećam kako počinjem da ludim

Osećam da konačno beskonačno volim

Ovaj post ću posvetiti najboljoj životinji. Pročitao sam post o sastavu Vlade, a te životinje nema. Napomena, post kasni zbog dugačkog telefonskog razgovora.

Pod 1, krava je najprivlačnija , najstaloženija i najmirnija životinja koju sam upoznao, tako da je zaslužila, ako ne mesto premijera, bar mesto u nekom ministarstvu. Svojom lepotom i blagim pogledom bi razoružala i najvećeg neprijatelja njene zajednice. Pokazatelj njene odlučnosti su rogovi sa kojima se nije zajebavati. Ukoliko sagovornik priča gluposti, krava će mu to vrlo jasno staviti do znanja preživajući hranu koju je pojela tog dana. Verujte mi, znam o čemu pišem. Jednom sam upao u depresiju zbog neuzvraćene ljubavi devojke sa velikim grudima. Poneo sam šaku soli i naramak sena, posetio svoju životinjsku drugaricu, i počeo se jadati. Krava me je pažljivo slušala i u trenutku kad sam zatražio savet, primetio sam njeno lice dok je preživala seno koje je odavno pojela. Odavno ga je pojela zbog moje preširoke priče o grudatoj devojci. Shvatio sam šta znači fraza da pogled vredi više od hiljadu reči. Tako me je toplo pogledala, preživajući hranu, da sam shvatio da postoje mnogo veće i lepše grudi od grudi koje poseduje surova persona. Uostalom, pogledajte grudi krave. Takve grudi nema ni jedna životinja, kamoli dama. I recite mi molim vas, ko zna tako nositi grudi. Ove NS cure ponosno isturaju grudi veličine višanja, a krava, dama kakva jeste, neobavezno šeta svoje veliko vime klateći ga levo-desno. I uopšte ne izgleda kao da se kurči. Ima prodoran glas i sa jasnim muuuuuuuu ti da do znanja da si prekoračio granicu pristojnosti. Uvek ima dovoljno mleka za svoje potomstvo, što dokazuje da je prava majka, a to da nije stipsa je pokazala s' tim da hrani i potomke ljudskih mladunaca. Voli seks i često menja partnere, ne ulazi lako u bračnu zajednicu, jer je samostalna, a drage žene moraju priznati da je to i njihova želja. Feministkinjama je to neostvarena želja, pa pribegavaju lezbejstvu što je kod svake normalne krave nemoguće.

Mogao bih o kravi pisati do prvog utorka u oktobru ali mi se spava. Jednostavno je divna i nije čudo što je u Indiji sveta životinja. U Inđiji još nije, ali ako je verovati predsedniku opštine, biće. Živele krave i čobani koji ih čuvaju. A ako ih neki pas ugrize, imaće posla sa Daretom.

Mađarice su lepe žene. Ne sve, naravno, ali od onih što sam upoznao većina je lepa. Jasno je meni da ovo što ću napisati one ne smatraju nekulturom. Ja smatram.

Marta, prijatna cura koju sam upoznao u «Gusanu» ove godine, povika moje ime u trenutku dok sam izlazio iz podzemnog prolaza. Okrenuh glavu i ugledah, nećete nikada pogoditi, Martu. Srdačno smo se pozdravili i ona zadovolji moju radoznalost odgovorom da čeka autobus broj 8 ne bi li je prebacio na Novo Naselje. Posle 5 minuta razgovora smo konstatovali da isti možemo nastaviti u «Bezecu» (lokal preko puta Gusana). Prijatnije je nego na ulici, a ni ona ni ja ne žurimo. Nismo se videli, pa dobrih mesec dana, a danas u 14:30 se novembarski dan pretvorio u aprilski. Sunčan aprilski. Klasičan prijatan razgovor. Ima li para?, ima li seksa?, divnog li vremena,... Oko 14:45, priđe našem stolu devojka sa svojih 20 do 30 godina, srdačno se pozdravi sa Martom, meni se predstavi i na savršenom srpskom mi reče da joj je drago što smo se upoznali. Marta, takođe, savršeno govori srpski, bar zadnjih deset meseci koliko je ja poznajem. I tako ta devojka stoji pored našeg stola dobrih deset minuta pričajući sa Martom na meni nepoznatom jeziku. Mađarskom. Da se razumemo, voleo bih ja znati taj jezik, ali zahvaljujući lenjosti i još koje čemu nisam stigao da ga naučim. Pored maternjeg je izvrsna stvar znati još koji jezik. Žena mog rođenog brata je Mađarica, ali niti on a još manje ja poznajemo njen maternji. Možda bih i tražio da me poduči da ne žive u Perovgradu. Vraćam se u «Bezec». Devojka nas napusti i ja reče Marti da je bezveze što nisu razgovarali na jeziku koji i ja razumem. Ne bi bilo bezveze da su razgovarali na jeziku koji ja ne razumem, kad ja ne bih bio tu. Ne bi bilo bezveze ni da sam ja tu a da ih ne poznajem. Ovako je glupo, ispada da pričaju nešto što ja ne smem da čujem. Spomenuo sam joj EXIT 2004 (ili 2003, nisam siguran). Moja tadašnja cura i ja smo upoznali dve Japanke na koncertu benda Moloko. Te dve mlađane Japanke su došle iz BG gde su im matorci zaposleni u ambasadi. Od trenutka kad smo se upoznali pa do jutra, niti smo cura i ja međusobno komunicirali na maternjem, niti Japanke. Brane i Mrđa jesu, ali njih dvojica nisu znali jezik kojim se služi Igi Pop, i to je u redu.

«Daj Daki (glupog li nadimka), nemoj me zajebavati da ti tako nešto smeta. Pa bar se ti nikad nisi ložio na takve gluposti. Mogu ti prepričati o čemu smo razgovarale.», reče Marta.

«Nema potrebe. Želeo sam ti reći da ja živim u Mađarskoj pričao bih maternjim jezikom sa svojim sunarodnikom ukoliko moj prijatelj Mađar, koji sedi sa nama, zna srpski. Da ga ne zna, ne bih koristio maternji već jezik koji svi znamo. Sto puta sam u gradskom saobraćaju čuo ljude kako pričaju mađarski. Života mi, nikada mi nije zasmetalo. Ovo je Novi Sad. Ima vas dosta i ulepšavate grad. Sad mi je zasmetalo, a ti se ljuti koliko hoćeš.»

«Ne ljutim se ja. Krivo mi je što mislim da se ti ljutiš na mene.»

«Nikada ne bih mogao da se naljutim na tako lepu devojku, pogotovo zbog ovako nebitne stvari.»

«Pa šta sereš onda? Hoćemo popiti još po jednu?»

«Draga Marta, nemoj da me pitaš tako nešto.»

Sinoć sam bio u gradu sa dva Miloša. Dva loša ubiše Miloša, tako da bi za  ubistvo njih dvojice zatrebala četvorica loših. Napili smo se kao guzice, pojeli ćevape sa brdom luka i jedan od pijanih Miloša poče razvoziti marvu kući. Stade nam auto na dobrih 10 minuta do prve pumpe. Nama je, naravno, bilo potrebno pola sata da odguramo auto. Miloš, nevozač, je pao 24 puta, od čega 5 puta ozbiljno.

Na pumpi nas dočekuje žena u crvenoj uniformi jedući sendvič. Reče dobro veče, punih usta, tako da smo videli deliće salame između zuba. Slagao bih kada bih rekao da mi je to zasmetalo. Lepa tridesetpetogodišnjakinja je lepa i kad priča dok jede (mnogi se neće složiti, što je nebitno za nastavak priče). Pijaniji Miloš je sve vreme zurio u ogromne sise. Ležernost radnice na pumpi će se lako dočarati njenom rečenicom:

«Valjaju li?»

Pijaniji nije ni čuo pitanje, niti je shvatio da mu je uhvatila pogled. Zato sam se ja umešao:

«Fantastične su. Opčinjavajuće. Kažite nam šta treba da uradimo da ih pokažete. Ili još bolje da ih dodirnemo, dobra ženo.»

«Ha ha ha!», teta se glasno nasmeja i ja shvatih da u tom sendviču ima i krastavaca, «mogli bi da me poljubite u dupe. Možda bih vam tad pokazala.»

Uzela je pare od malo manje pijanog Miloša, za benzin jer striptiza nije ni bilo, rekla mu da sačeka kusur i smejući se ode do kase. Miloš, nije ni bitno koji, me zagrli i reče:

«Darko, vidi joj dupeta. Nije loše. Da ljubimo?»

«Rado, ali neće pokazati. Kad bih znao da hoće, tebe bih poljubio.»

Vrati se žena u koju smo, u tom trenutku bili zaljubljeni, i dade Milošu kusur. Ja sedoh na mesto suvozača, a pijaniji Miloš nastavi borbu sa zadnjim vratima golfa. Taman pre nego što će zatvoriti vrata i ući u auto, pusti prdež glasniji od petarde. Finiji Miloš je u tom trenutku zavrtao poklopac rezervoara u optužujućem položaju savijenih kolena i isturenog dupeta. Naša ljubav sa sendvičom se okrenula i finog, nevinog Miloša počasti sa STOKO! Ovaj, sav zabunjen, jer jebiga nije on prdno, a teta ga počasti sa stokom umesto sa sokom da ubije onaj luk, uđe u auto u kojem smo Teletabis i ja umirali od smeha. Upali auto, ustvari nije ga upalio već startovao jer auto nije goreo, i smejući se prozbori:

«Pa šta je bilo ludaci?! Šta sam trebao da joj kažem. Nisam ja, on je.»

Znao je dobri Miloš da mu teta i njene sise ne bi verovali.

Život i odnosi sa suprotnim polom. Ukoliko poseduješ bar malo strasti, najebao si. Mislim da je ranije bilo mnogo lakše. Mnogo, mnogo ranije. U srednjem veku. I to, naravno, da ne živiš u srednjevekovnoj metropoli, već na vrhu nekog brda. Da ti roditelji nađu ženu, ako imaš sreće lepu i dobru, da ti ona izrodi devetoro dece kao majka Jugovića, da ti radiš na njivi, polju ili u šumi, da žena radi po kući i da joj ti pomažeš u zamenu za njenu pomoć u polju, da dobiješ unuke, pustiš brkove i daješ savete, da se svako veče pred spavanje zahvališ dobrom Bogu za zdravlje i blago porodice.

Ha, pa može to i u Novom Sadu u 21. veku. Može kurac. Zaljubljen si do besvesti, drugari počnu da te prozivaju da si postao papučar, ne smeta ti to, čak i prija. Uživaš u svakoj reči svoje izabranice, svakom delu njenog tela, njenoj rodbini i prijateljima bez obzira što sa njima ne bi proveo ni deset sekundi da nema nje. Voliš je. I tako, jedan dan se nađeš sa prijateljima još u prepodnevnim satima, pijete i letite čitav dan. Oko 22h se javiš curi i kažeš da nećeš još dugo doći kući. Nema problema ljubavi, dobro se provedi i neka te ovi tvoji vrate u jednom komadu; dobijaš očekivani odgovor. Prijatelji se razlete po klubu u kom se nalazite (Role pogotovo!), pije se, lupeta, laže, smeje, i u jednom trenutku osetiš da ti neverovatno prija društvo devojaka koje si upoznao tu noć. Jebiga, slatke su, fine, smeju se tvojim šalama pa misliš da si izrazito duhovit i pametan, plaćaš im piće misleći da tim gestom oni tebi čine uslugu a ne ti njima,... Uostalom znate kakve su cure, neodoljive. I onda TRAS! Primetiš da zadnjih sat vremena pričaš samo sa jednom. Ne pada ti na pamet da je vodiš u Roletov stan, zauzet si i već si izabrao, već imaš jedno divno stvorenje koje to tebi nikada ne bi uradilo. Valjda. Misliš da je to sasvim bezazleno. Pa nisi licemer da sediš na dve stolice. Ali, zašto ne bi razmenio brojeve mobilnih sa tako dobrim stvorenjem. Ne može od toga ništa loše da ispadne. Jedna divna osoba više u tvom životu, a i dovoljno si pametan da ne zakomplikuješ isti. Nisi ni svestan da si gluplji od neregistrovanog posetioca koji ostavlja zle komentare. Probudiš se sutra, ljubiš se sa curom i sve je normalno do 17h kad osetiš neodoljivu želju za društvom devojke od sinoć. Ispuniš tu želju. Ispunjavaš tu želju i u narednom periodu. Nemiran si i znaš da to nije zdravo, ali nije zdravo ni piti, pušiti, ili tucati bez kondoma osobu koju ne poznaješ. A radite to. Znam da radite.

E sad, sediš sa prijateljem i on ti priča kako je trećeg prijatelja ostavila cura i otišla sa drugim. Nazove je kurvom i kaže da bi joj rado razbio njenu kurvanjsku facu, da je taj naš treći prijatelj budala što se zaljubio u kurvu koju treba samo jebati i posle toga baciti na đubrište. Ja volim svoje prijatelje (kakva mudrost), ali u tom trenutku osetim potrebu da mu razbijem prljava usta. Znam dotičnu «kurvu» i znam da nije kurva. Kurva je žena koja se tuca za novčanu ili bilo kakvu drugu materijalnu nadoknadu. Pun mi je kurac te filozofije da smo mi frajeri ako povalimo mnogo žena, a da su one zbog istog razloga kurve. Ako izgubim glavu za curom i kasnije čujem da je imala nekoliko desetina frajera pre mene, svečano obećavam da se ništa neće promeniti u mom odnosu prema njoj. Naravno, ako od dana našeg upoznavanja nije imala ni jednog sem mene. »Kurva» , tj bivša devojka našeg drugara, se zaljubila u drugog i otišla sa njim. Jebem mu mater, šta je ona tu kriva. Nije bila licemer pa sedela na dve stolice kao neki što pišu na blogu. Međutim, postoji i druga strana medalje. Šta je vernošću? Šta je sa povređivanjem? Šta je sa onim VOLIM TE, imaćemo puno dece, dečak će se zvati Vuk a devojčica Sanja? Šta je sa onim NIKADA te neću ostaviti? Šta ako si ti sa ostavljene strane i osećaš gubitak ravan onome da si zbog bolesti propustio eskurziju a autobus sa tvojom generacijom upao u provaliju? Ma neka sve ide u kurac. Ja nemam pojma!!!

I za kraj Marfijev zakon. Gledam juče popodne film «Don't Move» gde glavnu ulogu tumači Penelope Cruz (dokaz da se lepa žena ne može naružiti koliko god to reditelj želeo). I... Šta i? Nemam pojma. Neka bude kako bude.

Ne kao male Maje, već kao odevni predmeti kratkih, dugih ili bez rukava. Ima baš dobrih. Na FTN-u sam video profesora u majici koju bih nosio. Čitali ste Malog Princa. E na majici je slika koja je skoro identična sa koricama te knjige. Jedina razlika je što je princ u širokim belim pantalonama, širokoj beloj košulji i crnom prsluku. Ispod piše Mali Lala.

Video sam u istoj ustanovi devojku koja ima majicu sa reprodukcijom Tetka Grudane. Znate tu tetu? Pevala je pred prepunom Marakanom (originalno ime za stadion). Takvu majicu već ne bih nosio. Ne bih ni takvu devojku nosio, ali ok. Ima ko bi. Nisam ja merodavan. Puno ljudi nosi majice omiljenih grupa ili ličnosti. Vera, sekta, humor, politika, muzika,... svega ima. Znam jednog što ima crnu Yamaha gitaru, bolje da ima takav motor, koji nosi majicu sa natpisom Ramones. To je valjda neka sekta u kojoj ne jedu meso. Nemam puno majica sa natpisom. Imam jednu na kojoj piše Zrenjanin velikim slovima, a ispod Petrovgrad i Veliki Bečkerek malim. Da Petrovgrad piše velikim, češće bih je nosio. U osnovnoj školi sam imao majicu sa reprodukcijom Draže Mihajlovića iz koje nisam izlazio. Uspomenu na tu majicu mi je uprljao onaj Gurović koji se, kad da trojku, klepi po mišici na kojoj je Čiča istetoviran i pogodi nekog u publifci flašom, i onda se ljuti kad mu napišu «Čiča na ruci, pička u duši». Serem. Dobar je Gurović, makar igrao za onaj klub.

Umalo da zaboravim odakle želja za ovim postom. Čekao sam autobus broj 6 na Futoškoj pijaci želeći da odem na Adice, što bi neki rekli deo Novog Sada iako ima pola sata busom, kad ugledah Roma i Romkinju kako se drže za ruke i ljube. Lepa scena. Volim kad se Ljudi ljube. Odjednom se pojavio linijski taksi za Futog. Zaljubljeni prekinuše sa nežnostima i potrčaše da im neko ne bi zauzeo mesto ( tu je uvek gužva. Ima puno Futožana. Znam jednog. Mnogo dobar lik.) Tek tad sam primetio rozu majicu koju je Romkinja nosila. Na rozoj majici veliki zlatni natpis. Nemam dečka. Savršeno. Kako to dvoje boli kurac za sve.