dare

Došlo vreme da se život proba

I zajedno s' njim

Iscureo je virus boje neba

Kako logičan stih

Moj goli prik

Sam protiv svih

On zna za svaki trik

Moj goli prik

Pošto ja ne ostavljam muzičku pozadinu, jer bih potrošio pola sata za pesmu, evo malo stihova da prate tekst. Postoje dani koji me promene. Mislim, nisu dani u pitanju, već dan kad ja shvatim da sam već odavno promenjen. Što bi rekao ovaj mršavi što napisa gornju pesmu, ne žalim ćelave, podbule, mirna goveda, egzotične Papuance,... Tek sebe ne žalim. Postoje nesrećni slučajevi, naravno, ali stvari koje si zajebao, plaćaš. Jednom sam prelazio semafor na zelenom svetlu. Pred kraj pešačkog prelaza, čuh škripu guma, ne škripu, vrištanje guma, petosekundno, okrenuh se i ugledah automobil, ne sećam se marke ali se sećam bosanskih tablica, koji se zaustavio na cm od mojih nogu. Magarčina je ušla dobrih metar i pregazila jadnu malu zebru koja čuva nas pešake. Zebrina žrtva je spasila moj život. Bacih pogled na vozača, čovek od nekih 60 godina, gospođa baba na mestu suvozača prekrila lice rukama, i neka dečica pozadi, istumbana od naglog kočenja. Čovek se izvinjava, bez obzira što je meni zeleno i dalje, a njegovo crveno cepa oči, jebi ga, nije hteo, žurio je deka da popije kafu, a i unučići žure na crtać, da ne pričamo o tome da se babi kenja, a nije u redu da izađe na glavnu ulicu u Petrovaradinu i da se iskenja jer je ona baba iz fine porodice. A ja? Ništa. Meni je srce stalo, ali bukvalno, jer se nikada nisam tako uplašio. Klimnem dedi glavom, srećan što je deda odlučio da ne izlazi iz kola i najebe mi se mile majke što prelazim na zeleno kad on žuri. I eto. To je to. E sad, ako ja ponovo budem prelazio ulicu na pešačkom, a isti deda pokosi ove moje bajne noge zbog kojih cure žele da provere da li je i penis srazmerno lep, nemam prava da se žalim. To više ne bi bio nesrećan slučaj. Ja bih bio kriv. Da, kriv, jer nisam otvorio vrata, izvukao dedu i polomio ga pred babom i unucima, da više ne može da sedne u kola. Ovako će, Deda Hamilton, znavši da pičke postoje, nastaviti da zadovoljava babu brzinom jer viagra više ne deluje, a baba se gnuša oralnog seksa i neće da pomogne.

Zašto je današnji dan specifičan, a ne dan dekinog divljanja od pre dva – tri meseca? Zato što sam uradio ono što je trebalo da uradim. Vodio sam razgovor tako da nisam žalio sagovornika već mislio na sebe, zato što sam znao da je gubitak varka, ustvari, jeste gubitak, ali gubitak koji mi je doneo olakšanje. Tek sad vidim da ima još mnogo stvari koje treba da rešim. Rešive su, koliko se god kurčile, samo da ubijem onog uplašenog seronju sa pešačkog prelaza. E tako, sad idem da se napijem, zaslužio sam. Znam još neke koji su zaslužili i jedva čekam da ih vidim. Sutra je šaren dan, treba ići na šalter po ono što ti pripada, a šalterska radnica sigurno zna neku začkoljicu s' kojom će to malo da uspori, a posle prepodnevnog zajebavanja, idem na ručak koji pravi najbolja žena na svetu, povodom njenog rođendana. I tako, život je nekome Jenna Jameson, nekome Vera Matović, a nekome Dragan Kojić Keba. Zna sreća da zajebe ili pomogne, ali nešto je i do đuvegije.

Oblak je zaklonio pun mesec taman kad je Tops odlučio da obiđe teritoriju. Uzdao se u svoj njuh i naoružao se opreznošću koju Skal nije imao. Čopor ima neprijatelja. Problem. Za sada, Tops samo zna kako problem miriše. Želeo je da ga vidi i da ga proceni. To ne može uraditi skrivanjem.

- Duhovi nemaju miris – pomisli Tops i to ga umiri. Novi neprijatelj je životinja, kao i oni, samo što takvu vrstu nikada nisu videli. Spretna životinja koja bolje rije zemlju od divlje svinje, zna da namesti zamku spretnije nego što ptice prave gnezda, lukavija je od lisice, čim je još nijedan vuk nije video. Protivnik dostojan poštovanja. Čekaj, ubio je Skala a nije ga pojeo. Nije ga ni zagrizao, iako je imao celu noć za to. Krvnik. Ludi krvnik. Ludi krvnik kome će Tops doći glave iz ljubavi prema čoporu. Predvonik će sačuvati čopor. To su činili predvodnici od nastanka sveta, učiniće i Tops. Da je protivnik fizički jači od vuka, ne bi se skrivao. Pobedio bi ga na otvorenom. Ustvari, možda je neprijatelj samo u prolazu kroz njihovu teritoriju. Možda se više nikada neće vratiti.

Oblak više nije potpuno zaklanjao mesec. Tops podiže glavu i primeti da je šuma znatnije osvetljena. Začu šuškanje lišća i oprezno otrča na obližnji brežuljak da vidi o čemu se radi. Ugleda Geta, mladog vuka, kako unezvereno trči u dubinu šume, i pođe za njim. Topsa je začudila brzina kojom se Get kreće jer ga je jedva pratio. Mesec je zasijao u punom sjaju potpuno se oslobodivši oblaka i Get se zaustavio. Nije primetio Topsa koji je ostao sakriven u šipražiju. Tops oseti miris koji je osetio prilikom njušenja rupe u koju je Skal upao. Dolazio je iz Geta, koji se propeo na zadnje noge i uz jezive zvuke zbacio kožu sa sebe. Glava mu se transformisala, vilica smanjila, a umesto vučije kože se pojavila odvratna koža bez dlaka. Get, ustvari ono što je od njega ostalo, je stajao samo na zadnjim nogama, dok je prednje podigao prema mesecu.

- Ljudokrv – pomisli Tops, koji od iznenađenja nije mogao da se pomakne. Nije mu bilo jasno kako se mlad i lep vuk pretvorio u tako odvratno stvorenje. Šok ga je popuštao i polako je krenuo da izlazi iz šipražija upijajući svu hrabrost koju mu je šuma davala. Ljudokrv ga je primetio, čučnuo i pred iznenađenim Topsom otvorio zemlju sklonivši lišće sa nje. Iz zemlje je izvukao savršeno oblikovanu i zašiljenu granu, sličnu onima koje je Tops video da vire iz rupe u koju je Skal upao, i bacio je u pravcu Topsa. Vuk se bacio u stranu, ali mnogo sporije nego što bi odreagovao da nije iznenađen. Da je bio sekundu sporiji, grana bi se zarila u grudi. Ipak ga je posekla i Tops pusti bolni krik koji zapara šumu. Ljut zbog neopreznosti i spore reakcije, ponovo je pogledao Ljudokrva i spremio se za napad. Ljudokrv je u prednjim nogama ponovo držao zašiljenu granu, ali ovaj put nije želeo da je baci, već je samo uperio u Topsa očekujući napad.

- Ovaj odvratni, zakržljali medved bez krzna i čeljusti je opasniji od pravog medveda zahvaljujući grani kojom tako dobro barata – reče u sebi Tops. Nije mogao da nađe povoljan ugao za put do Ljudokrvog vrata.

Iza onoga što je nekada bio Get se iznenada pojavi Kea, koja je čuvši Topsov krik dotrčala da pomogne predvodniku čopora, i krenu u napad na čudovište. Ljudokrv je primeti, okrenu se i zabode oštru granu u Keina usta. Tops nije propustio priliku i nepažnju Krvoluka je iskoristio tako što mu je odgrizao grkljan. Ostatak čopora se u međuvremenu skupio i hipnotisano posmatrao šta se događa. Ono što je nekada bio Get, postao je ponovo, samo što mu je duša napustila telo, kao i pozamašna količina krvi.

- Videli ste šta se desilo – reče Tops. – Izgubili smo odličnog lovca, hrabru vučicu Keu, i mladog vuka koji je bio zaražen bolešću kakvu još nikada nismo videli. Ovo se nikada ranije nije desilo. Priroda nam je zarazila mladog vuka, ali poznajući prirodu, to je smisleno uradila. Ne bih se iznenadio da se u naše krajeve dosele čitavi čopori Ljudokrva. Takva bića sigurno postoje i šuma nam je zaposela jednog člana čopora da bi nas naučila da se sa njima borimo. Ljudokrv je fizički slab, ali je lukav i spretan. Naređujem vam da budete oprezni i izvinjavam se što ću spomenuti da budete hrabri jer se to kod vukova podrazumeva. Naučili smo da delimo lovišta sa zmijama, naučićemo da živimo i pored ovih Vragova.

Pola godine posle ovog događaja, Tops se odmarao posle uspešnog lova i dobrog obeda, kad je osetio kako zemlja podrhtava. Podigao se i pogledao u nepreglednu kolonu drvenih skloništa koja su konji vukli. Zarežao je. Na skloništima i na leđima konja su se nalazili Vragovi, Ljudokrvi.

- Kako su uspeli da zarobe konje i da ih nateraju da im služe? Vragovi, nema šta. Od danas, vukovi moraju biti duplo oprezniji. Dobro, ima i gorih stvari. Mogao sam se roditi kao konj, pa vući skloništa onim rugobama – pomisli Tops i otrča do čopora. Zahvaljivao se šumi što je izabrala pravo vreme za ovako ružnu vest. Vreme je parenja, tako da će je vukovi lakše primiti.

Za manje od pola sata, čitav čopor se okupio oko rupe i Skalovog beživotnog tela. Tops je, kao u transu, njušio oko rupe, dok su ostali čekali da im se obrati.

- Vukovi, sada sam sasvim siguran da ova rupa nije ranije postojala. – rekao je Tops. – Oko cele rupe osetim miris nepoznatog bića. Ima mnogo lišća, koje nije moglo samo od sebe napadati, već ga je neko naneo.

- Zašto bi neko to uradio? – reče Kea.

- Ne znam. Kao što ne znam odakle na dnu rupe onoliko opasnog drveća koje sa takvom lakoćom probija meso. Pokušavam da vam kažem da mi je jasno zašto Skal nije primetio zamku.

- Zamku?- reče čopor u glas.

- Da. Kao predvodnik, odlučio sam da ovo nazovem zamkom i naređujem vam da budete obazrivi i da se čuvate zamke. Nijedna poznata životinja nije kriva za Skalovu smrt. Imamo posla sa šumskim duhom, a možda i sa silama koje prave vetar i kišu. Ne znam čime smo ih naljutili, ali zbog ovog postupka i Skalove smrti, zaslužili su samo naš prezir. Ko nema hrabrosti da se suoči sa njima, može odmah da napusti moj čopor. Uplašeni vuk je koristan koliko i hrabri fazan.

- Da li si siguran da si u pravu? Šta ako je jači od medveda? Vuk, jednostavno, ne može pobediti medveda. – reče Dor, jedan od jačih vukova u čoporu.

- Ako ne može vuk, mogu vukovi- reče Tops. – Dor, pre nego što sledeći put posumnjaš u moje reči, naoštri kandže i zube, trebaće ti.

Posle izgovorenih reči, Tops je lagano krenuo prema Doru a ovaj mu se uz strahopoštovanje sklonio sa puta. Napravivši prolaz predvodniku, vukovi su, u tišini, posmatrali Topsovo lice. Nije se razlikovalo od lica koje je nosio posle posmatranja tek okoćenih vučića kojima je bio otac. To im je vratilo mir. Nevolje su mnogo veće nevolje bez Topsa, pomisliše, i po ko zna koji put zahvališe šumi što ga imaju.

Noć. Pun mesec. Popevši se na najviši deo šume, Tops je razmišljao. Tišina. Prvi put, od kad zna za sebe, vukovi ne zavijaju na pun mesec. Strah, pomisli Tops, i to ga tako ražesti da pusti krik svom snagom. Za koji sekund, vukovi, čuvši predvodnika, pokazaše šta imaju u grudima. Te noći, priličan broj šumskih stvorenja je izgubio život. Stalo im je srce.

(nastaviće se)

Vučiji čopor je živeo u blagostanju, kao svaki čopor koji dobije hrabrog, jakog i mudrog predvodnika. Tops je bio baš takav i uživao je poštovanje celog plemena. Čak i u vreme najačih zima, čopor je imao dovoljno hrane zahvaljujući Topsu i njegovom organizacijom lova. Zečevi, jeleni i ostala šumska bića nisu bili preterano oduševljeni vukom predvodnikom, ali pripadnici čopora, pa čak i vukovi u punoj snazi, za koje bi se očekivalo da pretenduju na presto, su ga voleli.

Smrt je zaobilazila čopor. Naravno, godine su dolazile po vukove, ali bi svi stari vuci, kada bi shvatili da više nikako ne mogu doprineti čoporu, dostojanstveno odlazili i umirali u samoći, daleko od zajednice.

Vukovi vole pun mesec. Pozdravljaju ga zavijanjem. Podele se, po teritoriji na kojoj žive, i pozdravljaju jedan drugog preko meseca. Tradicija. Jutrom, posle punog meseca, sabiraju utiske i proglašavaju najzavijanje. Ima dosta kategorija, a najcenjenije su najemotivnije i najžešće zavijanje. Hua i Kea, možda i dve najlepše vučice u čoporu, su to jutro šetale i kikotom, kako samo ženke umeju, konstatovale da Tops i dalje zavija tako da svaka vučica poželi uslov da bi se okotila. Odjednom, oštar miris se useli u njihove njuške i poče da se pojačava sa svakim novim korakom. Ličio je na miris crkotine, ali nije bio poznat. Hua i Kea su mlade, ali znaju skoro sve mirise iz šume. Mrtve lisice, zeca, pa čak i crkotine medveda. Ubrzale su korak i posle minut zaključile da je izvor smrada u rupi koja se nalazi ispred njih. Oprezno su joj prišle, provirile i ugledale poslednji prizor koji su očekivale da vide. Skal, najbrži vuk u čoporu, je beživotno ležao na dnu rupe, proboden nekim čudnim šiljatim drvima koji su, pod pravim uglom, rasli iz dna rupe. Takvo rastinje, oštro i opasno, mlade vučice nisu nikada videle. Još više ih je čudilo kako je Skal, kao jedan od najboljih lovaca i odličan poznavalac šume, mogao tako neoprezno da upadne u rupu? I odakle ta rupa i opasno rastinje u njoj? Mogle su se zakleti da su je prvi put videle na putu kojim su stotinu puta prošle. Po prvi put su Hua i Kea zacvilele pred nekim, vučice kad cvile, cvile u samoći, i potrčale da pronađu Topsa, sumnjajući da će čak i on ovo uspeti da objasni.

(nastaviće se)

E 'vako. Veseli raport majora Darka.

Probudio se naspavan, privilegija nas, zlih neradnika, koje ne budi sat. Posle kraćeg vremena sam onaj stari. Boli me kurac za stvari na koje ne mogu da utičem. Vremenom to zaboravim, pa mafijam. Istrenirao, posle dužeg vremena, istukao zid i silovao dasku za trbušnjake. Da rolovani Bosanac, kako ga je jedna cura nazvala, nije došao, verovatno bih pao u nesvest jer mi je toliko prijalo da nisam mogao da prestanem. Ko ne voli fizičke aktivnosti, neka pusti Sleep Now In the Fire od RATM i garantujem treniranje bar dok se disk ne izvrti. Ukoliko uključite repeating, dugme, možete da nastradate.

Taj Role je ušao u stan i sprečio me da odem do drugara Treme, koji je zvao na pivo. Radi on takve stvari. On se čak i zabavlja sa rođenom sestrom cure koju ja zovem devojkom. Sad smo i paše. Ako dobijemo na bingu, kupićemo veliku kuću i svi ćemo živeti zajedno. Zajebavam se, ja ako dobijem na bingu, što je teško jer nikada ne kupujem listić, otići ću u NY, iznajmiti auto sa pokretnim krovom i odvesti se u LA. Pozvali smo Tremu da dođe kod mene, jer je rolovani faker umoran, i da donese kupljeno pivo. Krvava Meri i Marina su nam pravile društvo, tako da smo morali otići u grad i poslušati Branimira i neprijatelje. Mnogo mi se sviđa ime benda a još više Branimirov glas. Kad napuniš pedeset, mnogo ti je bolje ponedeljkom u gradu nego subotom. Ima ljudi i žena, imaju više od dvadeset pet, vole da piju i da se tucaju bez obzira što propuštaju velikog brata preko velikih ekrana TV prijemnika. E da, danas samo kurci gledaju TV preko malih ekrana, face imaju bioskope u vidu Sony triatlona, ili trinitrona, ili teletabisa, jebem li ga, ne znam kako se zove. A onda je jedna od poznatijih Novosađanki, medijska ličnost, pitala da li može da li ima mesta za našim stolam. Naravno, rekao sam, a cura okrenu turu u znak zahvalnosti. Respect. Ne mora da znači da su bogati i slavni kurci, dama je pička i po', mada ću prizvati pesimizam i pozvati se na izuzetak koji potvrđuje pravilo.

I tako, nisam najsigurniji kada sam došao kući, mada se kroz maglu sećam taksija, bureka,... E da, da se pohvalim, jer ciga hvali svoga konja, kupio sam i taksisti burek, a čovek me pohvalio rečima da nisam normalan i smehom. Uzeo sam i dvolitru piva da popijemo Tegel i ja u stanu, i toga se sećam. Slao sam i sms poruke, što uopšte ne liči na mene, ali eto. Ok, nisam najgori. Moj drugar Sale, isto medijska ličnost, bio juče na Avali i ispao veoma lepo, ali moram da primetim da nije ni prineti njegovoj rođenoj sestri, je prijateljici dao 100 dinara kada ga je dovezla kući, jer je na radiju u kolima svetlelo 98.8, ne znam koja je to stanica, a Sale je mislio da je u Taksiju. Uzela cura novac i vratila mu sutra. I tako,... Pozdravljam sve devojčice koje navijaju za Zvezdu, jer je to pravi klub za devojčice. I ne zaboravite poruku jedine Bajagine pesme koja valja – Sve nas vidi svemirska policija. Kada god sam rasturen od stimulativnih sredstava, mislim o tome. I o tome kako je Zvezda ime šampiona i kako nas ima 200 miliona. Budite dobri i dobro.

- Kod žena su najprivlačnije noge.

- Ne, kada je žena lepa, mislim na lice, građa nije toliko bitna. Bolje slatka žena sa ružnim nogama, nego gadura sa lepim.

- Ne može žena biti ružna ako ima lepe noge.

- Može.

- Ne može.

- Nemate pojma vas dvojica, ako žena ima lepe grudi, svi ostali nedostaci su joj oprošteni.

- Svašta. Samo vas slušam. Kod žena su najbitnija stopala i šake. Ne biste valjda bili sa ženom koja ima prste kao ćevape. Zamislite samo negovanu šaku sa tankim plavičastim venama po njoj, dugim prstima i negovanim noktima. Kad to vidim, zamislim je kako me drži za muškost i nije mi bitno kakvi su joj ostali delovi tela.

- Kaži kurac, nije to sramota. Čuj njega, muškost. Ja najviše volim kada žena ima dobru guzicu.

- To je zato što si skriveni gej.

- Nikada ja nisam bio pederčina, muško i žensko dupe se razlikuju kao Francuska i nosorog. Uostalom, bolje ženu poljubiti u guzicu nego joj lizati stopala i balaviti po šakama.

- Prostačino.

- Kad smo već kod prostačine, ja volim kada žena voli.

- Šta kad voli?

- Kad voli da guta, da priča prostote, kad zna, kad voli ono što ja volim,...

- Kad je robinja?

- Što da ne, ako pričamo o seksu, i ja volim da učinim, samo treba da zatraži.

- Kao životinje ste. Niko od vas nije spomenuo ženinu duhovitost, dobrotu, vernost, razumevanje,...

- Ne pričamo o tome. Pričamo o onome šta je kod žena najprivlačnije.

- I ja o tome pričam. Mislim da je duhovnost kod žene najprivlačnija.

- To misliš zato što se zabavljaš sa ružnom ženom.

- Moja žena nije ružna. Lepša je od tvoje.

- Stani, stani, možda je duhovnija, ali molim te, ako pričamo o pakovanju, ne lupaj gluposti.

- Ja najviše volim plave.

- Crne su bolje. Garave.

- Stani, ja volim crne, ali ne i garave. Crne sa snežno belim tenom, kao Snežana.

- Uf, Snežana. Ja volim kada su uniformisane. Policajke, doktorice, karatistkinje, da ne pričam o Snežanama, Pepeljugama, Trnovim Ružicama,...‚

- Ja volim kad mirišu. Najbolji afrodizijak na svetu.

- Ja volim kad imaju pičku. Koja odgovara, naravno.

Muškarci znaju šta je poslednji neimenovani hteo da kaže. To ja kao što različite žene vole različite dužine i prečnike. O ukusu i mirisu ne treba trošiti reči. Ukusi se razlikuju. Kao i mirisi.

Zašto ljudi odlazak iz svakodnevnice smatraju begom? Zar to nije napad na zmaja koji te nervira? Ko kaže da je sadašnjost dnevnik u 19:30 ili vesti na popularnoj TV koja emituje «Velikog brata», «Uzmi ili ostavi», pa opet «Velikog brata», a ne odlazak u Zagreb mladog Nišlije da materijalizuje duhovnost sa Hrvaticom? Zar ne bi bilo lepo da u informativnoj emisiji dobijemo informaciju kako je na Kopaoniku pao sneg, a dvoje ljudi se u kolibi, uz zapaljenu vatru, jebu već 48 sati neprestano? Mene bi ta vest oraspoložila, a vas? Zašto nacionalna izdavačka kuća objavljuje album lika koji se zove Neško Kejdž, koji ima zavidne vokalne mogućnosti i spot od 10 evra. Zašto još malo ne povećaju pretplatu pa nam takva sranja upakuju u šareniji papir? Ko od vas zna šta ćemo ako svet kaže – ok, Kosovo je vaše, ali nemojte da Albancima fali dlaka s' glave? Da li je moguće da bi naši tradicionalni prijatelji sa juga rekli- svet je presudio, pravda je pobedila, nemojte da brinete, nećemo praviti nikakva sranja. Zamolite naše raseljene komšije Srbe da se vrate i da probaju da nam oproste? Da li je jači lepak ili trava? Da li je u redu nabosti kralja na sablju ako si mu, pre toga poklonio vernost? Zašto zaboravljamo naše slavne pretke i blistavu budućnost u vreme Karađorđa, koji je ubio oca, ili Miloša, koji je ubio tog istog Karađorđa, inače svog kuma, ili Tita, koji nam je poklonio dve autonomne pokrajine, a Hrvatima nije dao ni jednu, mora da je nas više voleo jer je jebao Jovanku, a ona je naša, ili one Slobode, koja je, valjda idući Miloševim primerom, isto ubila kuma Stambolića koji je dojio kao malu? Zašto ne pomognemo našim nacionalnim selekcijama u fudbalu, košarci, rukometu,... i svi damo po koji dinar jer druge selekcije dobijaju mnogo više novaca od nacionalnih saveza? Zašto bi državu zanimalo što se islamisti u Novom Pazaru tuku? Da li to ima ikakve veze za bezbednosti u zemlji? Da li se vlada, ponovo, malo zajebava? Trebaju li nam izbori? Da li neke ministre treba da zamene njihova deca, jer takvo fenomenalno vođenje resora može voditi samo neko ko je blagosloven istom krvi kao ministar? Da li nam treba kralj? A kraljica? A dvorske lude? Da li je ovo napisano u dahu? Da li je u redu da se neko ovako ispovraća posle vesti u 16h koje još nisu ni završene?

Louis Armstrong je fantastično svirao trubu zato što je voleo da je svira. Nisam ga lično upoznao, kao što ni predsednik opštine Jagodina nije upoznao Betovena jer je bio jako mlad kada je Betoven svirao (jebote, ljudi, ne zajebavam se, gledao sam na TV-u kada je to Panj pričao), ali odgovorno tvrdim da su se Armstrong i truba međusobno dovodili do orgazma. Svakodnevno. Redovno. Brak i zajednički život im nisu predstavljali prepreku. Tako je to, snajka, kada se strast i ljubav pomešaju.

Slušajući ga, zamislio sam sasvim suprotnu stranu. Zamislio sam Palmine glasače, i one razne druge glasače u mojoj dragoj domovini, bar imamo stranaka koliko ti duša želi pa ne bi trebali da se bunimo što nam nude jedno te isto, kako se na kraju dana, umorni i gladni, obraduju kuvanoj safaladi i bojleru koji radi, zaboravivši na ljubav, posvađani sa verom, ali i dalje okrenuti nadi. Kad dođe vikend, kao stado ovaca čekaju u redu šarenih marketa, ne bi li potrošili ono malo novaca. I tako, nestane para, a goniči robova zahtevaju da se radi sa još više žara, jer će dovesti novog sa više dara i vernosti i poniznosti za cara govedara. Serem sa ovim rimama, ali može mi se, kad već ne mogu lično da čestitam Miškoviću na Delta sitiju.

Kažu da Deda Mraz ne postoji, ali nisu uspeli to da dokažu. Znam da Armstrong postoji i znam da Amelija Pulen postoji, kao što postoji i sedište malog motocikla na koje Amelija stavlja svoju guzu dok su joj ruke oko struka osobe koju voli, u koju veruje i koja joj pruža nadu. Sasvim dovoljno da ne stojim u redu čekajući da uđem u popularni market i upoznam potencijalnu suprugu tako što smo se romantično, istovremeno, uhvatili za prašak «Talas» konstatujući da smo mi i «Talas» najjači, a ona, sutra ujutru, posle strasne desetominutne misionarske poze, dok oblačim snežno belu košulju, kaže – napred tigre.

Ti se znači baviš pljačkanjem, kažem.

Da, kaže Roger.

A novac, kažem. To ti je za drogu predpostavljam.

Sad si me razočarao, kaže Roger. Stavljaš sve provalnike u isti koš. Ja nemam nikakve veze sa drogom. Ima porodicu, kao i ti. Ali sam kažnjavan i nemam škole niti ičega što može da deluje dobro u si-viju. Pored toga, imam problem sa autoritetima. Nema mnogo poslova koje ja mogu da dobijem, a one koje mogu da dobijem često ne želim.

Što se tiče intimnih tema, Roger je dugo bio uveren da će dobiti rak prostate kao i njegov otac, kaže, i to mu se nimalo ne sviđa, ali skoro je pročitao da se rizik od raka značajno smanjuje ako se ejakulira 20-25 puta mesečno. Stoga se on trudi da svršava na sve strane i otkrio je da mu se posebno sviđa da štrca svoje seme po stvarima koje nisu namenjene da se po njima štrca seme. Sve je dobro, kaže, knjige i časopisi, kameni predmeti, bilo šta, a najbolje od svega je što se njegovoj devojci sviđa ta ideja. Roger štrca svud po stanu, a ona je jednako vesela.

Unapred se izvinjavam zbog teksta, jer znam da ovo i deca čitaju. Morao sam ovo da otkucam i objavim jer pored mene staji Erlend Lu sa otkočenim pištoljem. Evo, sada me tera da napišem da sam glup i moram to da napišem iako sam mu rekao da će se naljutiti bloger sa takvim nikom i da će pomisliti da sam to uradio samo zato što je blogbasteričniji od mene. Pita me Lu da li je nik Amerikanac, a ja, zgrožen njegovim nepoznavanjem cool reči, kažem da je on ustvari glup, a on me, bezobrazan kakav jeste, lupi drškom pištolja u glavu i ja padoh sa stolice ne uspevši da završim rečen

Umoran sam. Spava mi se. Večeras spavam. Uspešno veče, kao ja. Kao sunđer, totalno neuspešno. Ne mogu više ni kap da primim. Pogotovo one stvari o kojima nemam pojma.

Ok je pomoći ljudima, ali ako ne znaš kako, jednostavno ne možeš. Hrana, piće, a pogotovo opojna sredstva moraju biti sluge. Ukoliko zagospodare, diži ustanak. Nemoj mi zameriti što se ja u to ne razumem i nemoj pizdeti što sam raspoložen. Jebote, video sam preko dvadeset krava na jednom mestu. Orkestar. Naravno da posle toga ništa ne razumem. I naravno da nisam tužan. Jebi ga, sledeći put me pripremi, pa ću otići u klanicu. Možda se tada sretnemo sličnog raspoloženja.

Sve u svemu, vreme provedeno sa tobom i vreme koje provodim misleći na tebe me čini tužnim. Ne volim kada sam tužan. Volim kada sam srećan. Volim poslate poruke dobrim ljudima i njihove odgovore. Ništa ne dugujem. Slažem se sa onim - igram se šišarkama, udaram šakama, kradem otrov šarkama i plovim barkama (jedna moćna cura me je naterala da ovo napišem), ali nikada ne nestajem. Koliko god ko želeo, nikada ne nestajem. I nikada neću biti sjeban da bi nekome bilo bolje. Veseo uvek. Ili srećan. Ali ako neko zatraži od mene da budem tužan, može da poduva kurac. I to ne moj. Moj kurac voli kada je trubač raspoložen. Tužna muzika, slike ili filmovi nisu umetnost. Nemoć i jadanje koje stvaralac koristi da bi postao popularan. I naravno da će naći obožavaoce, ovaca je uvek više, bez obzira što se vukovi hrane njima.

Liži svoje rane, ja ću ti lizati nešto drugo i sve će biti u redu. Pre toga polomi žaoke koje te bodu. Polomiću medvedima noge. Koliko god te voleo, ne znam da se borim sa životinjama koje koriste igle.

- Sinko, sad će baba malo da se osvrne pa ćeš čuti kako je baba bila lepa i pametna kada je bila mlada.

- Nemoj bako, što manje dete zna, to je manje nesretno.

- Zna to baba, zlato moje, ali voli da priča. Ako se ljutiš, neću.

- Bako, na tebe ne mogu da se ljutim. Ovako, ti pričaj, a ja ću za to vreme da ti smišljam pitanja.

- Odlično, zlato babino, tako ne moraš ni da me slušaš.

Ovu priču sam čuo od jednog lika, pa ako je izmišljena, on je kriv, ne ja. Njemu je tata kupio cirkus i otišao u Afriku da živi, dok je on sa majkom ostao u Srbiji muđu šljivama, artistima, slonovima, lavovima i majmunima. Jednog dana mu je na vrata zakucao patuljak.

- Dobar dan. Da li ste vi vlasnik cirkusa?

- Jesam.

- Ja bih da radim kod vas u cirkusu.

- Nisam otvorio konkurs za patuljke.

- Ja nisam običan patuljak. Uzmite ovu sekiru i udarite me u glavu.

- Ne pada mi na pamet. Razbiću ti glavu pa ću još i da odgovaram.

- Ništa se ne brinite. Već sam vam rekao da nisam običan patuljak.

Veselin, tako se zove taj lik, mi je pričao da se branio više od sat vremena i da nije hteo da udari Stalona, tako se zove patuljak, ali je Stalon insistirao da mu pokaže tačku, a za uspešno izvođenje tačke je moralo doći do udarca. I tako, uze Veselin sekiru i udari patuljka po čelu. Pade patuljak u nesvet i u lokvu krvi koju je napravila razbijena glava. Veselin pozva hitnu pomoć koja odveze nesrećnog Stalona u bolnicu.

Posle mesec dana neko pozvoni na vrata. Veselin otvori i ugleda patuljka zavijene glave, blago savijenih kolena i raširenih ruku.

- Tatarrataaaaaaarrraaaaaaaaaa! – uzviknu patuljak.

Krave atletičarke skakale u vis. Napadale letvicu leđima, naravno. Iz svečane lože, premijer i predsednik su sa oprečnim stavovima pratili takmičenje. Premijer je tvrdio da će u novembru biti u decembru, a predsednik je bio vidno iznerviran zbog velikog broja prostitutki na tribinama. Snažna kiša je prekinula takmičenje.

- Pada kiša – rekao je premijer.

- Složio bih se s' vama. Dobro je što su prekinuli takmičenje, toliko je klizavo da bi neka od četvoronožnih devojčica mogla da polomi nogu- rekao je predsednik.

U isto vreme, u centru grada, jedna baba je zapevala – sto zima a ni jedno leto. Premijer je nije čuo jer je bio udaljen od babe preko 5 km, a i gledao je u predsednika vidno zadovoljan što ima manje sedih. Predsednik je čuo babu, ne pitajte kako, ali nije hteo ništa da komentariše plašeći se da bi ga novinari proglasili ludim. Umesto toga je nazvao Suzanu Mančić i pohvalio njen najnoviji film.

Predsednik i premijer su se u društvu fotografa i novinara uputili ka svlačionicama. Želeli su da se slikaju sa kravama atletičarkama. Krave su odbile da se pojave na zajedničkoj fotografiji, izjavivši da to čine iz protesta što su volovi izbacili bikove iz politike.