dare

Ustao sam. Oprao sam zube. Gledao sam u jebeno ogledalo. Skuvao sam kafu. Popio sam je. Još jedan jebeni dan. Hoće li zvati? Hoće kurac, ali zvati neće. Zašto? Zato što je jebena kurva i ne vidi šta propušta. Palim cigaretu. Puštam dim da mi izlazi iz nozdrva. Ličim na zmaja. Zajeban sam. U pozadini piči muzika koju sam mahinalno pustio. Bajaga, Ovo je ovde Balkan. Ovo je ovde možda Balkan, ali je u mojoj glavi jebena vasiona. Grizem fotelju. Pa tabure. Režim. Majka uplašeno kuca na vrata moje sobe. Sine, šta ti je?, pita me. Šta te boli kurac, pitam i odgovaram. Vidi da sam zajeban i odlazi. Sreća njena što me razume, majka je, zna kada sam zajeban. Izlazim. Sreo sam oca. Sretoh oca. Igram se vremenima. Pravi sam književnik. Stari mi, drhtavim glasom, kaže da je jutros uzeo cigaretu iz moje kutije, ispušio, hteo da uzme još jednu, video da nema više, shvatio koliko sam zajeban, i odjurio do trafike da kupi paklicu. Matori smrad ne shvata da je glupo plaćati sinu cigarete pa ih posle pušiti. Zašto mi, koji kurac, daje za cigarete kad se grebe? Mrzim ga. Mislim da mi takvim ponašanjem pokazuje da nemam svoj dinar. Pa šta ako nemam? Šta njega boli kurac, pitam i odgovaram. Zajeban sam. Uzimam paklicu koju je kupio. Kent. Dobro je. Stara drtina nekada kupi ove naše domaće. Seljak. Jebote, šta bih dao za tatu koji uvek nešto radi. Ne kao ovaj moj. Jebem ti sudbinu kada mi dodeli ovakvog ćaleta. Ma, ko mi jebe babu, idem u kladionicu. Osećam. Ovo je moj vikend. Ako dobijem, tetoviraću se. I pirsing, obavezno. Jebaću svima mater.Uplatio sam. Šetam ulicama grada. Gledam u vrhove cipela. Prvo u levi vrh. Pa u desni. Čini mi se da je levi drugačiji. Špicastiji. A možda i nije. Zbunjen, palim cigaretu. Puštam da mi dim klizi niz nozdrve. Zajeban sam.  Mislim na nju. Možda ne bih trebao kad sam zajeban. Jebi ga, ljubav ne bira vreme. Počinje kiša, kad sam već kod vremena. Dižem glavu, otvaram usta, puštam kišne kapi da mi klize kroz grlo. Imaju ukus piva. Volim ukus piva. Ja sam zajeban. Ne znam da li ovo da objavim? Zadnji post mi je doneo 37 privatnih poruka. Cice. Žele me. Ok, ali nemam vremena. Ma, boli me kurac, objaviću post. Ne pišem zbog drugih, pišem zbog sebe. Ne pišem zbog Najs, Margo, Gamet, Alane, Erazma, Rastka, Djoleta ili Stepskog. Sledim svoje instikte i pijem kafu. Žene mi nisu bitne. Muškaci mi nisu bitni. Zebre mi nisu bitne. Lako je biti bloger, teško je ostati svoj.

Žena, od 25 do 58 godina, ne mogu da procenim, mrežaste čarape su krive, drži one glupave listiće greb-greb lutrije, valjda, gleda me, smeje se i kaže:

- Ogrebi pa jebi.

Garantovano izgledam gore od nje inače mi se ne bi obratila. A draga mi nekako. Valjda zato što je jedna Srbija, a kurvi je mnogo, što kaže 357. Setim se moje prijateljice iz Novog Sada.

- Stopiram. Ali, Dare, pazi, veruj, jebote. I stane mi taj lik. I udjem u auto. I, jebote. Jebote, izvadi lik kurac.Neverovatno. Čekaj, stani da završim. Pita, koliko? Šta koliko?, pitam ja njega. Daj, mala, koliko tražiš za pušenje?, kaže mi. Jebote, Dare, ladno pomisli da sam kurva, a ne stoperka. Ja popizdim. I izvadi ga. Velik. Stvarno velik. I ima onu venu po sredini. I poludim. Jebote. Nagnem se, uhvatim ga rukom i stavim ga u usta. Veruj mi, ne znam šta mi se dešava. Sisam ga, ližem, ne lažem te, napuni mi usta do kaćke petlje. I pazi sad, uzmem novac i izadjem napolje. Ustopirala sam manje od deset km, dobila toliko eura, i izašla napolje. A tip nastavio u pravcu Zrenjanina. Mogao me je bar povesti do kuće. I sad ide ono najgore. Dopalo mi se. Poželela sam još. Čekaj, ne bilo koga, njega. Trudila sam se da osetim ukus još jednom. Posle manje od minuta mi stane lik. I ništa. Vraćam prethodnog, tražim ostatke sperme u ustima, gledam u ovog novog vozača, vozi onaj koka-kolin auto, pita me da li mi odgovara muzika, fin dečko, a ja hoću onog što mu se vena proteže preko cele kurčine. Jebote, izvini zbog izražavanja. Kaži mi, da li treba da se lečim?

- Znaš li ko ne voli kurve? Oni što nemaju para i oni što im je dosadno u životu pa brinu tudju brigu. Ti ne spadaš ni u jednu grupu, a i nisi kurva, samo voliš kurac i sisala bi ga i bez tih deset eura.

- Hoćeš da spavamo?

- Hoću.

- Šta misliš, hoćemo li se ikada tucati?

- Ne znam, ako Sanja pristane.

- Nikada ne bih spavala sa devojkom. To mi je odvratno. A ako ti i Sanja raskinete?

- Nećemo nikada raskinuti.

...

- Ako ogrebem, nećemo nikada raskinuti - kažem ženi koja ima izmedju 25 i 58 godina.

- Ogrebi, i nećemo nikada raskinuti.

Pogledam u prst, zadovoljan kako sija, i shvatim da žena ima minimalno 58 godina. Valjda će to trajati do kraja života, a ne kao Sanja.

Ja nisam prestoničar, kako ovo dobro zvuči, skoro kao kokičar, bez obzira što živim ovde. Rodjenje u Banatu, pa preko 10 godina u Novom Sadu su učinili svoje, ali počinjem da se navikavam. U Rimu Rimljanin, samo što ne mogu da promenim naglasak, verovatno jer ne želim. Pored supruge, koja je najveći krivac, ustvari, ona je feministkinja, pa ću napisati najveća krivača, ili krivačica, to će fem cure bolje znati, dakle pored supruge zbog koje sam Beogradjanin, izdvojio bih i moja dva velika prijatelja koji mi ulepšavaju ovu gužvu i metež na koji nisam navikao.

Sinoć smo se Ajvan, jedan od dvojice, ustvari jedan od sto, od milion, i ja dogovorili kako da zaradimo veliki novac. Popili smo flašu kajsije, onu malu, od pola litre, i dogovorili se da snimimo pornić. Ok, nije neke nova ideja, moj prijatelj Bokša glumi u pornićima već 10 godina, ali je radnja nesvakidašnja. Nije ni radnja nesvakidašnja. Čekaj, polako. Zoro je u pitanju. Onaj maskirani junak, sa onom neverovatnom maskom koja skriva samo podočnjake i obrve, ali i pored toga niko ne može da ga prepozna.

E ovako, Zoro svake noći odlazi od kuće, ispravlja nepravdu, deli SRS na dva dela, zavadja pa vlada, krade od bogatih i daje Robin Hudu, a njegova sinjorita, oh Gospode, kad bi Brajana Benks prihvatila tu ulogu, ostaje sama, ali joj ne pada na pamet da silikoni i duboko grlo ostanu netaknuti. Kuću ne napuštaju kuvar, sobarica, čovek koji se brine o konjima i konji, sem onog nesretnika što ga Zoro jaše. Svi dobijaju zbog hobija kojim se Zoro bavi. Zoro zadovoljava poriv za pravdom, sinjorita poriv za velikim kurcem, kuvar, sobarica, čovek i konji zadovoljavaju svoj poriv za perverzijom. Muzika, koja prati film, je narodnjački hit – stani, stani zoro (ili Zoro), još ne moraš doć’, nek’ još malo traje, ova lepa noć.

Naravno, poenta porno filma, koji se razlikuje od drugih, je u neizvesnosti, i to ne tipa da li će se na kraju venčati, kao moja supruga i ja, već da li će Zoro doći u nevreme i uhvatiti sinjoritu sa kuvarom, sobaricom ili konjem. Zoro se, po pravilu, vraća sa prvim suncem, a sinjorita to sunce iščkekuje kao što ga vampir iščekuje. Zoroa, ili Zora, mogu i ja, kao oženjen čovek, da glumim, jer on se bakće sa nepravdom, ali za uloge kuvara, čoveka koji se brine o konjima, i posebno za ulogu konja, su potrebne osobe sa velikim penisom kojima supruga, devojka ili majka neće prigovarati što penisom upadaju Brajani u reč.

U zadnjih pet minuta filma, promeniće se muzika, Brajana će skontati da je trudna, neizvesnost će dostići najveću tačku, svi će, sem sobarice, misliti da je dete njihovo, a gledaoci će zadovoljiti svoju radoznalost kada kamera prikaže rodjenje ždrebeta. Sad, ne zna se tačno koji je konj otac, ali se zna da  konj koga Zoro jaše nema veze sa tim.

I još nešto, svaka čast i sve pohvale za Jennu Jameson, ali ako mi neko pošalje snimak u kojem Jenna daje guzu, plaćam u gotovini. E zato, Jenna, izvini, ali Brajana je princeza Dajana, samo što je još uvek živa. I kako samo mrda, Gospode. A svako svešteno lice će vam reći da se ime Gospodnje ne stavlja olako u usta.

Za evropsku Vrnjačku Banju. Odlično zvuči, zato su i osvojili mandate, ali Banja je zakon, zvuči bolje, a samo dva mandata u odnosu na 11 evropskih. Banja je zakon. Baba, brate.

Gluva baba sedi preko puta unuka koji žvaće žvaku i kaže – džaba pričaš, ne čuje baba.

Džaba pričaš, baba je zakon. Pričaš džaba, zakon je baba.

Ne mogu sad o politici. Žao mi konja, što kaže ona pesma. I radikala.

Povodom rodjendana Djoleta the Face, Ilegalnim poslastičarima je vraćen blog be92. Mali poklon Predatora, čoveka koji je shvatio da su Poslastičari mnogo više od onog narkomana Sanatorijuma.

-         Ja sam nepismen, - rekao je Predator za Kur – ali Djoletu je danas rodjendan. Da bih mogao da sanjam, moram prvo da zaspem, tako da sam uslovio Lepenskog da mu neću više dozvoliti da se moji postovi pojavljuju na naslovnici ukoliko Djoletu danas ne bude rodjendan.

Pavlec je, u znak zahvalnosti, počeo da ispravlja pravoslavne greške svoga dobrotvora, shvativši da ne može da se izbori sa pravopisnim.