dare

Mesto radnje: kafana pred zatvaranje
Likovi: Smiljan-gost
            Lazar-konobar
            Milica-Lazareva devojka

( Smiljan ulazi u kafanu, nema gostiju, Lazar briše čaše. )

SMILJAN: dobro veče.

( Lazar ne odgovara. Pogleda ga i nastavi brisati čaše. )

SMILJAN: mozda bolje reći dobro jutro.Kasno je, tj rano je.
LAZAR: bravo. I kasno i rano. Idi ti deda lepo kući.
SMILJAN: nisam ti ja deda.
LAZAR: nisi ni momak. Uostalom,  pođi. Brinuće ti se roditelji.
SMILJAN: ( zgrabi ga za vrat ) slušaj nevaspitani. Trebao si odpozdraviti na dobro veče i reći da kafana ne radi. Tada bih se, časti mi, okrenuo i otišao. A sada me lepo usluži, inače ću te polupati kao jaje. ( pušta ga )
LAZAR: ( uzima nož iz šanka ) matori, da si odmah izašao napolje. Iseći ću te. Kunem ti se.
SMILJAN: ti, nesrećo, misliš da je to lako. A da, zakleo si se. Reč je reč, samo napred junače.

( Smiljan mu je skroz prišao. Lazar je skamenjen. Smiljan mu uzima nož i udara šamar )

SMILJAN: balvane. Sad misliš da si kukavica. Grešiš. Nije hrabrost iseći čoveku lice. Za to treba biti zdravo bolestan. Mada ti nešto sad šapuće da si... šta si... pomozi mi malo,uključi se u razgovor.
LAZAR: pička.
SMILJAN: da, da, da, daaaa. Pička. Samo današnja generacija može da vređa nekog sa tako slasnom reči. I kako se to samo lagano, sa prepuno mržnje izgovori. Piiiičkoooo! Ne, nesrećo. Nisi pička, kako bi ti preveo kukavičluk, ti si jednostavno glup. Mnogo glup.
LAZAR: jedi govna matori.
SMILJAN: važi. Hajde ti sad meni uspi jednu rakiju. Uspi i sebi.

( Lazar uzima flašu i dve čaše. Od tada piju dok razgovaraju. )

LAZAR: da li si ti rođen nenormalan ili...
SMILJAN: ... ili me je život naučio. Šta?
LAZAR: kako si znao da te neću iseći? Mislim..., da neću pokušati da te isečem.
SMILJAN: nisam znao.
LAZAR: nego šta? Bilo ti je svejedno?
SMILJAN: ti ništa ne možeš pogoditi. Nemoj se nikad u životu kockati. Ne ide ti.
LAZAR: totalno si neprijatan za razgovor. Hoćeš li mi reći ili nećeš?
SMILJAN: kaži mi, molim te, da li znaš priču o žabi i škorpiji?
LAZAR: misliš kad prenosi škorpiju preko vode. Čekaj, zar nije bila kornjača?
SMILJAN: nebitno. E to ti je moj odgovor. Jednostavno sam morao to da uradim. Kao i škorpija. Neke stvari jednostavno moraš da uradiš. A koje, to već zavisi od čoveka.
LAZAR: shvatam. Većina bi se povukla od noža, ali ti ne. U krvi ti je da budeš hrabar.
SMILJAN: jebi se mali. I ti i tvoja ironija. Pitao si me.
LAZAR: ok. Ok. To je bilo jače od tebe. Shvatio sam da si psiho čim si me zgrabio za vrat. U jednom trenutku sam pomislio da ćeš me okrenuti i naguziti.
SMILJAN: opušteno. Već sam ti rekao da volim pičku. Ali, verujem da bi ti to podsvesno želeo. Ličiš mi na «toplog» momka.
LAZAR: ti ličiš na medveda. Mora da si tucao sve što se kreće po šumi i sve domaće životinje iz zavičaja. Ako imaš obraza, reći ćeš da sam u pravu.
SMILJAN: u pravu si. Kad smo već kod toga ko na koga liči, ti si isti Keba.
LAZAR: sad ću se već naljutiti.
SMILJAN: zašto? Keba je lep čovek.
LAZAR: jeste, i lepo peva. Nego, odakle si ti? Sa nekog brda, predpostavljam.
SMILJAN: kao i ti. Iz pičke materine.
LAZAR: iz pičke materine?
SMILJAN: naravno. Svi smo mi iz pičke materine.
LAZAR: reci mi, da li se osećaš mlađe i poletnije kad se tako izražavaš?
SMILJAN: a ti meni reci, da ti nisi neki vojvođanski nacionalista kome smetaju Crnogorci, Bosanci, Japanci, Brazilci i svi oni koji su se doselili na dedovinu?
LAZAR: ne bi ni ti trebao da igraš igre na sreću pošto nisi baš vrač pogađač.
SMILJAN: aaaaa! Dođoš. Sigurno Brazilac. Zbog tena.
LAZAR: stara mi je Brazilka. Stari mi je Japanac. Došli su ovde da se školuju i ljubav je buknula.
SMILJAN: ( smeh )  čim oca i majku zoveš stari i stara, jasno mi je odakle si. Vidiš, prijatelju, koliko je to nebitno. Ni za ime me nisi pitao, a želiš da znaš odakle sam. Da me ne bi više zvao matori ili 'ej ( pruža ruku ), zovem se Smiljan.
LAZAR: meni su roditelji govorili da ne pričam sa nepoznatima. Lazar.
SMILJAN: kako od tako pametnih ljudi izađe ti? Posle kažu da iver ne pada daleko od klade. Hajde, hajde, šalim se. Počinje da mi prija tvoje društvo.
LAZAR: sad me već plašiš.
SMILJAN: više volim društvo žena. Hej, pa zato mi je tako lepo s' tobom. Ti mi dođeš kao nešto između. ( smeh ) Nemoj se ljutiti, gde su mladi tu je i šala.
LAZAR: pa dobro mladiću, što se ne briješ i ne kupaš kad voliš da si u društvu žena. Ne dolazi se u praznu kafanu u ranim jutarnjim satima, ukoliko uživaš u društvu žena. Ako imaš novca, uputiću te na jedno mesto, pošto sa tvojom pojavom ne možeš naći ništa džabe.
SMILJAN: nemam ti ja ništa protiv prijateljica noći. Ali ako misliš da nemam iskustva sa svakom vrstom žena na ovom belom svetu, grdno se varaš.
LAZAR: molim te učitelju, dopusti mi da napustim čas. Kakve su to rasističke izjave o belom svetu?
SMILJAN: šta?
LAZAR: ma palim te. Znaš na koga si me podsetio sa rečenicom gde koristiš reči kao što su iskustvo i žene?
SMILJAN: ne bih znao.
LAZAR: na decu iz srednje škole. One bez riba. Takve su njihove priče. »Bio sam kod bake u Valjevu. Kako sam lepu i zgodnu devojku upoznao. Zove se Jelena i mnogo me voli.»
E takvi pičku nisu videli. Zato, poštedi me takvih priča.
SMILJAN: predpostavljam da si ti propali student filozofije.
LAZAR: blizu. Ali, pričamo o tebi prijatelju. A ovaj tvoj «propali student filozofije» je dokaz da ti je ispravna teorija o tome kako čovek jednostavno mora da odreaguje. Samo što ti je sad, za razliku od noža i onog divnog šamara, reakcija jadna.
SMILJAN: čekaj, pogodio sam da si propali student i zbog toga si ljut na mene?
LAZAR: ja bih to ovako formulisao. Objasnio sam ti da si seronja »lavljeg srca», i zbog toga si, ti, ljut na mene.
SMILJAN: živeo!
LAZAR: živeli!

( Milica ulazi u kafanu )

MILICA: ( Lazaru ) zdravo srećo. Završavaš?
LAZAR: odkud' ti?
SMILJAN: dobro veče.
MILICA: dobro veče. ( Lazaru ) Tvoj prijatelj?
LAZAR: da. Ja sam mu večeras najbolji prijatelj. Zar ti nisi kući?
MILICA: izašla sam sa Anom i Ivonom. Došle su po mene, pa ono, što da ne. Mogu ti reći da mi je baš prijalo.
LAZAR: svejedno.
MILICA: svejedno? Pokušavaš li ti s'tim da prikriješ ljubomoru?
LAZAR: pokušavam.
SMILJAN: mogu li da prekinem vaš prijatan razgovor tako što ću mladu damu ponuditi pićem?
MILICA: isto što i vas dvojica. Srećo, samo mi donesi čašu.

( Lazar ne reaguje. Milica ustaje i sama donosi čašu. )

SMILJAN: ja sam Smiljan.
MILICA: Milica.
SMILJAN: lepo ime.
LAZAR: da. Ime tvoje generacije. Još da je 20 god starija bili biste savršen par.
MILICA: šta ti je mrgude? Zašto si neraspoložen?
LAZAR: nisam. Samo sam ciničan.
MILICA: kako hoćeš. Smiljan i ja ćemo se truditi da to ignorišemo.
SMILJAN: slažem se.
MILICA: odakle znaš mog veselog dečka, Smiljane?
SMILJAN: kao što on reče, od večeras smo najbolji prijatelji.
MILICA: znači, Smiljan, slučajni prolaznik. A čime se Smiljan bavi?
LAZAR: reci još koji put Smiljan, jer to toliko lepo zvuči kad ti izgovoriš.
SMILJAN: ignorišemo. saobraćajni inženjer sam, mada se sa tim nikad nisam bavio. Volim da
slikam. Naravno, naivac sam. Akademiju nikad nisam upisao. A što se tiče posla od kojeg
živim, kao i 50% ljudi kod nas, bavim se trgovinom. Eto, ukratko.
LAZAR: savršeno. Završio tehnički fakultet, umetnik, a uz sve to zna da se snadje u životu. Ima samo jednu manu, mnogo voli da laže. Mogu se kladiti da si prepun novca.
SMILJAN: ne žalim se.
LAZAR: tu smo. Pažljivo matori. Ako spomeneš koliko si bogat, nećeš moći da je skineš sa vrata. Ona pripada generaciji ribica koja preko dubine novčanika određuje dubinu duše, lepotu i inteligenciju čoveka.
MILICA: budalo!
SMILJAN: preteruješ Lazare. Zašto bi se devojka zabavljala s' tobom, ako si u pravu.
LAZAR: ja sam samo usputna stanica.
MILICA: na kojoj stojim već 3 god.
LAZAR: tvoj talenat je u pitanju, ljubavi. Trudiš se da napustiš stanicu, ali ne ide. Imam dovoljno novca da kupim malo alkohola i trave, što je za tebe i tebi sličnima za sad dovoljno. Jebi ga, ja sam bogati srednji stalež moje generacije. Konobar koji zna da krade.
SMILJAN: dobro je Lazare.
LAZAR: uostalom matori, ja bar imam za brijač i sapun. A kako ti izgledaš, za tebe se to ne može reći.
SMILJAN: vidiš. Ja sam godinama štedeo ne kupujući sapun i brijač, tako da sad imam i više nego što mi treba.
LAZAR: opa! Više nego što ti treba. Pa ja sam mislio da smo mi prijatelji. Prijatelja treba pomoći.
SMILJAN: zaista ti treba pomoć?
LAZAR: naravno. Volim da jedem, volim da jebem, a to, kako bi rekao Ilija Čvorović, košta.
SMILJAN: a koliko ti treba?
LAZAR: škakljivo pitanje. Da li bi ti meni mogao da kažeš, koliko je to više nego što ti treba?

( Smiljan mu daje veću količinu novca )

LAZAR: hej matori! Pa da ti nisi knjigovođa nekih kriminalaca?
MILICA: auuuuu!
LAZAR: auuuuu? E pa ljubavi, pošto si videla moje moralno posrtanje, slobodno se zahvali našem prijatelju trgovcu. Možda i ti dobiješ nešto.
SMILJAN: ha-ha. Stvarno si me brzo oslobodio novca. Očekivao sam »jebo te tvoj novac!»
LAZAR: ma jebi se ti. Tvoj novac je sasvim u redu. Ako ti je žao što si ga dao, tad mi je još slađi.
SMILJAN: ma mislio sam samo...
LAZAR: boli me kurac šta si ti mislio.
MILICA: Lazare, opusti se malo. Šta ti sad nije po volji? Smiljan je sa tim gestom...
LAZAR: šta ti znaš glupačo? Džek je popio i dobio želju da impresionira. Ako ne tebe, onda mene. Mada bih ja ipak zaokružio pod A.
SMILJAN: ako je ovde neko previše popio, to si ti mali.
LAZAR: ozbiljno? Zamisli ovo matori. Sediš u nekoj slatkoj bašti u centru grada. Pored tebe je ovakva neka, kao Milica. Prilazi ti slatka cigančica i prosi. Može i neki gluvonemi koji prodaje razglednice. Zar se ne bi otvorio za... čekaj, suma je ne bitna. Ali otvorio bi se. E sad, sediš sam, piješ kafu, čitaš novine, prilazi ti pomenuta cigančica ili gluvonemi, spuštaš novine i... dramska pauza... pa još jedna... i teraš ih u kurac. Jebiga, nerviraju te, zato ti je takav rečnik.
SMILJAN: ne možeš suditi ljudima po onom kakav si ti.
LAZAR: ja to i ne radim. Ja bih im pokazao kurac u svakom slučaju.
MILICA: to je moj surovi ali iskreni Lazar. Stvarno se ponašaš kao budala.
LAZAR: vešalica za odeću koja govori. To si ti.
MILICA: lepo. Sve kritikuješ a ne vidiš sebe. Ne znam samo odakle ti ideja da se to nama sluša. Mrzovoljni kvaritelju atmosvere.
LAZAR: kvaritelj?! Pored rođusa, sedmaje... evo još jedne lepe reči iz tih lepih usta.
SMILJAN: šta hvali reči kvaritelj? Mali preteruješ. Sad se već ponašaš kao glupan. Hajde, živeo!

( Lazar ne nazdravlja. Milica da. )

LAZAR: kvaritelj, mali, glupan, budala. Nosite se vas dvoje u pizdu... pardon. Rečnik mi je na truloj grani. Mogao bi me gospodin išamarati. Evo ti Milice ključ kafane da zaključaš, ja idem, a matori može da ti ispriča priču kako smo svi poreklom iz jednog mesta. Iz mesta gde sam vas upravo poslao. Priča je edukativna. ( ustaje ) Medo, hvala na ovim parama. Što se tiče pića, sve je regulisano. Ja častim. ( maše dobijenim novcem ) Imam i s' čim.
MILICA: a meni kažeš da sam vešalica za odeću i pasionirana ljubiteljka novca.
LAZAR: ( nudi je cigaretom )ti si pasionirana ljubiteljka pušenja. ( okreće se Smiljanu ) Upamti to. Odlična je.

( Milica odustaje od cigarete i udara Lazaru šamar, ovaj je grubo vraća nazad u stolicu. )

LAZAR: večeras je izgleda trend šamarati konobara. Slušaj kurvo, još jednom tako nešto uradi i otkinuću ti glavu.

( Milica plače )

SMILJAN: smirite se deco. Šta vam je?
LAZAR: vidi starog. Ljutiš se kad te zovem dedom. Izgleda da ti tatica više odgovara.
SMILJAN: ponašaš se kao dete, Lazare. Kao pijano derle.
LAZAR: ovo su već teške reči. Bolje mi je da se smirim, jer kad se babo napije... znaš li ti tatice da zbog alkoholizma odraslih deca ispaštaju. ( uzima jaknu )
SMILJAN: zar ćemo se ovako rastati?
LAZAR: reci idiotu da, kad prestane da plače, zaključa kafanu. Ne znam tvoju priču, ali i tebi je bolje da ideš kući. Kakva god i gde god da je. Sad će sunce matori, a takvom ti osvetljenje sigurno nije prijatelj. Plašićeš decu na ulici, majke će negodovati, pa će te policija privesti. A onda, nećeš spavati kući.
SMILJAN: trudiš se da šarmatno završiš druženje?
LAZAR: pa, ne mogu reći da mi je drago što sam te upoznao, ali mi mnogo prija što napuštam tvoje društvo. Hej, da te nisam upoznao ne bih mogao napustiti  tvoje društvo, a i dao si mi dosta para. Ipak mi je drago što smo se upoznali. ( pruža mu ruku )
SMILJAN: sretno ludače!
LAZAR: živ bio!

( odlazi )

MILICA: stvarno zna da bude stoka.
SMILJAN: hajde, ne plači više. Zašto ste zajedno kad se svađate?
MILICA: ne znam. Ne zna ni on. Predpostavljam da volimo da se povređujemo.
SMILJAN: to je razlog za prekid, ne za ljubav.
MILICA: za ljubav ne treba da postoji razlog.
SMILJAN: istina. Kako ga povređuješ?
MILICA: na jedini način kojim devojka povređuje.
SMILJAN: to je?
MILICA: reci mi ti.
SMILJAN: tucaš se s' drugim.
MILICA: svinjo. Ipak, oprošteno ti je. Muško si. Ne, pravim ga ljubomornim tako što flertujem sa drugima. To sam večeras radila i s' tobom.
SMILJAN: ne tucaš se sa drugima?
MILICA: voleo bi?
SMILJAN: šta?
MILICA: da sam takva devojka?
SMILJAN: kakve to veze ima sa mnom?
MILICA: zaboravi. Stvarno si divan čovek koji nema zadnje namere.
SMILJAN: čekaj Milice, ja...
MILICA: ha-ha-ha. Hvala ti za ovo. Uspeo si da me oraspoložiš. Da bi nastavili da pričamo moraš nešto da mi obećaš.
SMILJAN: reci.
MILICA: prvi naredni put kad slažeš, odlazimo iz kafane.
SMILJAN: ok.
MILICA: da li je iskrena rečenica »kakve to veze ima sa mnom»?
SMILJAN: nije.
MILICA: dovoljno.
SMILJAN: kako misliš dovoljno?
MILICA: zadovoljna sam odgovorom i ne želim više da pričam u tom pravcu. Menjamo temu.
SMILJAN: ali ja zaista želim da pričamo na tu temu.
MILICA: iskrenost je vrlina,ali...
SMILJAN: hoćeš da kažeš da tvoje insistiranje na iskrenosti nije zbog zbližavanja.
MILICA: već sam ti rekla do kojih granica zbližavanja idem.
SMILJAN: odvratan sam ti?
MILICA: uopšte nije u tom stvar. Sa Lazarom sam, čoveče.
SMILJAN: primetio sam veliku količinu ljubavi kojom dečko zrači.
MILICA: hoćemo li Smiljane. Sviće.
SMILJAN: zavisi kuda. Što se mene tiče možemo ostati i ovde.
MILICA: smanji doživljaj. ( ustaje )
SMILJAN: o čemu se radi? Rekla si da odlazimo kad naredni put slažem. Od tad govorim istinu i samo istinu. ( uhvati je za ruku )
MILICA: hajdemo mi lepo svako svojoj kući. ( otrgne ruku )
SMILJAN: Milice ( vadi novac ), ako je novac u pitanju nijedna suma neće biti problem za tako lepu devojku.
MILICA: slušaj matori majmune. Uzmi taj novac i odnesi majci ili sestri. Možda te one zadovolje.
SMILJAN: ( stavlja novčanice na šank ) slušaj mala kurvo...
MILICA: mene zoveš kurvom? Hej, spomenula sam ti majku i vidim da imaš njene gene čim misliš da novac rešava sve. Nije u redu da zbog majke tako loše sudiš o ženama.
SMILJAN: gaduro, ubiću te!

( prišao joj je. Milica je uplašena ali nije ustuknula )
( ulazi Lazar )

LAZAR: izvini srećo, preterao sam i... ( ugleda ih kako stoje jedno pored drugog i primeti novčanice na šanku ) Matori, rekao sam ti da je sve plaćeno. Dovoljno si se otvorio.

( Smiljan i Milica ćute )

LAZAR: hoćete li mi objasniti o čemu se radi?
MILICA: bitno je da si ti srećo došao po mene. Previše smo popili, 'ajmo kući.
LAZAR: nešto sam vas pitao.
SMILJAN: devojka je u pravu. ( stavlja novac u džep ) Ja odoh kući.
LAZAR: ne ideš ti nigde dok mi ne objasniš zašto si se ponovo razbacivao novcem.
SMILJAN: pitaj devojku. Ja sam dobio zabranu laganja.
LAZAR: ne znam o kakvoj zabrani laganja pričaš, ali ako je imaš to je razlog više da mi baš ti kažeš šta se ovde dešava. Milice, slažeš li se?
MILICA: ok.
SMILJAN: ok?
MILICA: šta očekuješ drugo da kažem?
SMILJAN: imaš hrabru devojku Lazare. Ili ludu.
LAZAR: dobro magarče, reci već jednom.
SMILJAN: u redu. Reći ću ti da se slatka mala Milica, videvši novac, ponudila da i ona nešto zaradi.
MILICA: šta?!!!!!!!!
LAZAR: kako da zaradi?
SMILJAN: e moj naivni Lazo. Što bi ona rekla, na jedini način kojim poštena devojka može nešto zaraditi.
MILICA: ti si lažljiva nakaza. Kako možeš...
SMILJAN: ja sam budala što se petljam s' vama.
MILICA: ti si stoka! ( Lazaru ) Laže!!! Ljubavi! Laže! Nisam... nikada... spomenula sam mu flertovanje koje te čini ljubomornim i... ništa više... laže ljubavi!
SMILJAN: kad sa decom tikve sadiš o glavu ti se...
LAZAR: sa đavolom. Nauči bar jednu poslovicu kako treba. Reci mi samo ovo. Ti si kao visoko moralan čovek odbio njenu ponudu, jer ipak je ona mnogo mlađa od tebe.
SMILJAN: ne; pristao sam.
MILICA: jebo te, kakvu ponudu? Lazare, da li si ti normalan? Nije valjda da mu veruješ?
SMILJAN: kad smo kod ponude, da budem iskren, ja sam je uputio.
LAZAR: i ona je pristala?
MILICA: Lazare?!!!
LAZAR: ćuti!!!!! Matori, reci mi iskreno.
SMILJAN: pristala je, mali. Izvini, ja sam kriv. Ja sam inicirao. Jebi ga, mnogo sam popio.
LAZAR: ti si bar iskren, a...
MILICA: ljubavi?!
LAZAR: krmačo, rekao sam ti da ćutiš!!!!!!
MILICA: Lazare... ( počinje da plače )
LAZAR: ne mogu da verujem. Taman sam pomislio da mi ne možeš biti odvratnija.
MILICA: stvarno si...
LAZAR: čekaj. Koliko puta treba da ti ponovim da me ne interesuje šta ima da mi kažeš?
MILICA: pa... ma slušaj... jebi se!!

( Milica krene da izlazi iz kafane. Lazar je hvata za ruku i grubo vraća. )

LAZAR: ja da se jebem?
MILICA: da, ti da se jebeš. Govoriš ovom majmunu kako je iskren a meni ne dozvoljavaš ni da progovorim.
LAZAR: da znaš da ti nije loš predlog. ( uzima ključeve i zaključava kafanu ) Kažu ljudi da je sex
posle svađe najbolji. Slažeš li se?
MILICA: o čemu ti pričaš?
LAZAR: a pošto je i naš prijatelj Smiljan učestvovao u svađi, glupo bi bilo da njega isključimo. Smiljane?
SMILJAN: čekaj mali,ti..., nemoj.
LAZAR: nemoj mi samo reći da si mislio da se Milica i ja volimo. Kad sam ti pominjao da te mogu uputiti kod neke kurve, mislio sam baš na nju.
SMILJAN: lažeš me?
LAZAR: naravno, onaj novac koji sam zatekao na šanku kad sam ušao u kafanu će tu i ostati.
SMILJAN: novac nije problem.
MILICA: Lazare nemoj da se glupiraš. Molim te, otvori mi vrata da idem kući. Neću da...
LAZAR: ko tebe pita da li hoćeš ili nećeš? Da li je tebi bitno Smiljane, da li ona hoće ili ne?
SMILJAN: ne misliš valjda da je...
LAZAR: upravo to mislim. I ovako je to odavna fantazija moje slatke devojčice.
SMILJAN: ha, pa u tom slučaju, ne bih imao ništa protiv.
MILICA: Lazare, ja nisam kurva. Veruj mi ljubavi, molim te. ( plače ) Slagao te je... nisam.... Lazare, ne želim... srećo, nećete me valda silovati?
LAZAR: samo malo.
MILICA: ne prilazi mi. Vrištaću.

( Vrišti dok joj Lazar ne zapuši usta. Mrak. Čuju se lomljava i zvuci. Posle određenog vremena tišina i pali se svetlo. Svi su na podu. Milica ustaje, razmazane šminke od plača i raščupana, ćutke uzima jaknu i ključ kafane. Izlazi.)

SMILJAN: mali,da nismo preterali? Ovo je silovanje. Mogla bi da nas prijavi.
LAZAR: ko joj jebe mater. Može da proba. Zašto bi joj verovali. Da ti se nije oteo koji šamar ili nešto još gore? Nema valjda neki otok ili masnice?
SMILJAN: od mene ništa, jedino ti...
LAZAR: ni od mene ništa. Nije bilo potrebe, drhtala je kao prut. ( nudi ga cigaretom ) Uostalom, neće smeti da nas prijavi. Valjda..., a i boli me kurac.
 
( puše )

KRAJ

Loto, kao igra na sreću, ne kao sportska oprema.

Sutra uplaćujem. Ako dobijem premiju, za sav novac ću kupiti Bingo listiće i čekati subotu.

Vi?

Uvek sam smatrao da je vrhunac gluposti rečenica da nekoga voliš zbog njegovih mana. Još uvek to smatram, jer ja nju ne volim zbog njenih mana, jer ona ima mana više nego na Kozari grana, ali ne mogu da se naljutim na nju.

 Pazi, neki baja odvali glupost, tebe glava zaboli, a neki slatkiš odvali istu takvu glupost, a ti se nasmeješ, i kažeš kako je to slatko. Kako je slatko glupava. Ovo je samo primer, jer reći ženi da je slatko glupava je isto, ako ne i gore, nego reći joj da živiš sa roditeljima u garsonjeri.

Moja žena nije probirljiva, čim mi je žena, voli me, zato što mi je žena, i boluje od virusa koji je tera da me gleda širom otvorenih očiju, ali ne mogu da je prijavim za najsavršeniju ženu na svetu jer bi bila druga. Zašto? Jer ja nisam u žiriju.

Pijan sam. I zaljubljen. I ne znam da ćutim. I lepo mi je. I uopšte nije teško biti zaljubljen.

U razgovoru sa Djoletom the facom, mada je sada već svima jasno su dare i djole dva bloga jedne iste osobe, samo što je on iz Niša a ja iz Belgije, zaključio sam, ili smo, ali to je isto, šta se ovde dešava.

Gost kod grofice na večeri, alijas Margo, da, da, dragi moji, nadam se da sedite jer je ovo tek početak, nije slučajno danas objavio post koji je izazvao toliko polemike i komentara. Juče je Aca Lukas pogodjen u nogu, a to sam nije uradio, kako očevici tvrde, tako da je jasno da je to uradio neko drugi. Goste, džabe jedeš donju usnu, ja više neću da ćutim.

Sve mi je to preneo Vrabac glas na važi, a takav nik je sebi dao da ga ljudi ne bi ozbiljno shvatali. Glupi u steni je obećao da će sve potvrditi kada se vrati iz Barselone za koju igra fudbal i bloguje pod nikom Tanja Henry.

Daljim istraživanjem sam otkrio da Boris Starešina piše i van bloga, i kao da mu nije dosta takvog licemerja, čak je nešto i objavljivao. Skandal. A sad, frapantno. Rastko Radičević, RDR, koji u maniru agenata bivšeg DDR-a, ni ovo nije slučajno, obratite pažnju da su R i D samo zamenili raspored, piše za novine. Ljudi, on PIŠE ZA NOVINE, što bi rekao Schwarzeneger, skriven pod nikom Predator, velikim slovima.

Lara i Jebator, dve osobe koje su namestile pravu pometnju, su u vezi. Da, da, prvo je sve bilo mutno, ali videvši njihove objavljene fotografije, kojih je hvala Bogu bilo, shvatio sam da su brat i sestra. Jebator je sve to želeo da sakrije onim živim pišom od brkova i brade, ali i malo dete vidi da je zalepio vatu na lice koju je prethodno nevešto ofarbao.

Vuk91, uopšte nije vuk. To je ladno neki lik. Nikada i nije bio u šumi jer je alergičan na lišće i borove iglice, a jagnjetinu organski ne podnosi. Ako je verovati Omuu, čak je i vegeterijanac. O Omuu neki drugi put, jer znam da me posmatraju dok ovo pišem, i ne znam koliko još imam vremena.

Za kraj, da li ste pročitali post blogera pod nikom Niko. Pročitajte. I zapitajte se šta bi bilo da Ratko Mladić sedi sakriven, a neko se prodere - ko je tamo? I? Šta bi ovaj odgovorio? NIKO, e to bi odgovorio. Jebote, ceo svet ga traži, a on bloguje.

Ljudi, nije zajebancija, pamet u glavu, danas je četvrtak, a već sutra petak.