dare

'ajde još jedared.

Ostavite nadrkane face i ego u nekom ćošku gde nećete moći više da ih pronađete i dođite u prestonicu Srbije, ili Vojvodine, ili Banata, danas, sutra ili prekosutra, više o tome u prethodnom postu, i shvatićete da je malo potrebno da Vam bude lepo kao Veverici i Dabru, kako u priči iz knjige, tako i na slici iz knjige. Ukoliko niste profesionalni sportista, koji ide na antidoping kontrolu, smotajte po džoint, šank radi, doduše potreban je novac da bi dobili piće, pa da napravimo lobi tako fini, pošteni i dobri.

Promocija knjige Made In Animal - Edward Swarowsky. Posle razgovora sa posetiocima i potpisivanja, Darko Marjanovic ( akustična i električna gitara ) i Nenad Lalovic ( viola ) ce odrzati koncert povodom promocije knjige. Sve u svemu, sat, dva, tri,... veselog programa.

28. 03. Beograd, Pubbyis, Trg Republike

29. 03. Novi Sad, Big Mama, Zmaj Jovina

30. 03. Zrenjanin, Pozorišni klub Zeleno Zvono, Trg Slobode

Tri centra grada za tri fantastične žurke. Početak 21h, posle podne, zato sto je u podne jako toplo. Dobro dosli.

Edward Swarowski

Datum i mesto rođenja su nepoznati. Uostalom, kao i ceo njegov život. Sve što se o njemu zna je neprovereno. Neki poznavaoci svetske književnosti tvrde da je pisao knjige u ime velikih savremenih svetskih pisaca. Autor ove kratke biografije neće navoditi imena do kojih je došao iz straha da ne završi na sudu zbog klevete.
Upoznao sam ga 1999., kada je dezertirao iz baze Aviano, Italija, da bi uživo gledao na koncertu MIRA i SLOBodE harmonikaša iz filma «Ko To Tamo Peva» , koga je doveo dr Nele Karajlić. Koncert i dve litre klekovače su mu pomogli da nauči srpski jezik, zaboravi sve ostale i postane prvi čovek posle pokojnog dr Dulitla koji komunicira sa Životinjama. Videvši veliki potencijal u Edwardu, poželeo sam da saznam nešto više o njemu. Jedne noći sam ga pretresao mrtvog pijanog, ali kod sebe nije imao nikakva dokumenta. Nikada nije pričao o prošlosti, ali ne zato što je se stidi ili što bi voleo nešto da istisne iz nje, već iz, kako bi on rekao, nepotrebnosti:
- Život je kratak. Trošiti ga na nešto što si već preživeo je veliki luksus koji pokazuje koliko si dosadan.
Zna da čita, piše, računa, svira nekoliko vrsta istrumenata i odlično se oseća u društvu žena. Poligaman je. Učesnik oslobodilačkog rata 5. oktobra i pozvan na moj rođendan 18. oktobra. Jedini čovek koji ima 100% učinak sa Rože Federerom na travi, verovatno zato što je stalno na travi. Nekoliko desetina njegovih priča je objavljeno na dare.mojblog.co.yu. Živi ali ne radi u trouglu NS, ZR, BG.
Darko Marjanovic

Bistro. NS. Pre ne znam koliko godina.
- Kako sam samo bio mamuran prošli ponedeljak – kažem Nešku.
- Šta si radio u nedelju? – pita me.
- Kako šta sam radio? Pio. Mnogo. Brat i ja , u Petrovgradu, pili, došao u Novi Sad, pio 4 vrste pića i u Londonu završio sa onim sranjem od Apsenta. Ujutru sam se osećao kao da sam se napio sirupa za kašalj.
- Ok. A kakva si sranja pravio?
- Nisam pravio nikakva sranja. Ko priča o sranjima? Govorim ti da sam u ponedeljak bio mamuran.
- Nema mamurluka bez griže savesti. I kakvo je to pijanstvo ako ništa nisi zasrao? Ukoliko se svega sećaš, uvek znaš da si mogao još da piješ. Znaš za onaj mrak posle buđenja kada ne znaš šta si zajebao, ali znaš da si zajebao?
- Znam. Ali pošto znam da ne vozim kad pijem, znam da nikoga nisam ubio i posle saznanja da mi je novčanik sa dokumentima u džepu i da, posle pogleda u ogledalo, vidim da je sve na svom mestu, ne vidim razlog nerviranja. Znaš da mislim da savest služi da nešto uradiš ili ne uradiš, a kada to već uradiš ili ne uradiš, savest je nepotre...
- Poštedi me te tvoje filozofije. Čuo sam je stotinu puta. Mračna strana druženja s' tobom. A to što ti nije neprijatno sledećeg jutra, govori da nemaš dovoljno inspiracije da smisliš nešto što će te dotaći. Ova noć je prava prilika za tako nešto. Ubacimo mi i žestinu pored piva, pa da vidiš kako ćeš se inspirisati. 
Treba Neška poslušati. On je za jednu noć spremio usmeni iz Mehanike fluida, a i odlično igra preferans. Bistro, pogotovo ranim jutrom uz veliku količinu alkohola, zna biti inspirativan, tako da sam brzo smislio igru koja će mi pomoći da povratim grižu savesti.
- Neško, daj mi tvoj telefon, a evo tebi moj telefon.
- Šta? Ustvari, 'ajde.
- Pamti li tvoj telefon poruke koje si napisao?
- Ne, sem ako ih posebnom opcijom sačuvaš.
- Odlično, baš kao i moj. Smislio sam igru koja će nas dovesti do fantastično mamurnog jutra prepunog griže savesti. Ovako, listam tvoj imenik, i ti moj naravno, i šaljemo poruke ženskim osobama. Nežne i erotske.
- Ma daj, ne seri. Tako mogu poslati poruku tvojoj kevi ili ti mojoj.
- Moja nema mobilni, ali u pravu si. Pre slanja, pročitamo jedan drugom ime kome se šalje poruka i stopiramo je ako je rođaka.
-Hehehe, moooože, može. Sutra odmamuramo, a prekosutra se selimo u Argentinu – reče Neš.
Tako i bi. Sem Argentine.

          Da li lažu kada kažu, da je sreća u tri stvari, u dobrom političkom angažmanu, porodici koja ne pravi sranja i posedovanju medija? Ako imaš ovo poslednje, lako je doći do prvog, a još lakše sakriti da vam je supruga manijački ubica za volanom pod uticajem alkohola.
          To je zato što smo jagnjad, ta divna bela stvorenja koja, pored ovčije sise, vole pastira. Ima tu i logike, pastir čini da se osećaš sigurno, a pošto je, po mom skromnom mišljenju, strah najveći životni neprijatelj, sve je jasno. Tako i kutija koja emituje program sa najpreglednijeg mesta u dnevnoj sobi. Ustvari, kurac kutija, ranije je bila kutija, danas je to tabla, dijagonale preko 120 cm. E ta tabla obavesti jagnjad da postoji problem, pa se jagnje još više podvuče pod ćebe i izvirujući prati razvoj situacije, sve dok baja, obično pun jagnjetine i rujnog vina, ne kaže da će se sve srediti i da je sve pod kontrolom. Puni radosti, okrećemo kanal i uđemo u kuću VB gde Zoka dokazuje tezu da liči na vola a ne na kravu. (eto, ja sam sebi obećao da nikada neću gledati idiote koji svesno odu na mesec dana robije, ali sam slagao, i kao svaki lažov se tešim da ih ne gledam nikada u svom stanu, već samo kad odem kod Roleta, pa uz pivo, jer oni to rado glede, provirujem osećajući neko sadističko zadovoljstvo gledajući neku devojku, kakav je to VIP kad ne znam ko je?, kako plače.)
          Kakva moćna sprava. Hipnotiše kao Mandrak. Kasparov tvrdi da je ona kriva što je Putin , ustvari Putinov medved, onako razvalio na izborima. Ja ne verujem u to. Ja sam ubeđen da je Medvedev ubedljivo dobio na izborima jer je nešto ranije posetio Srbiju, tradicionalnog prijatelja Rusije, a to je glasač znao da ceni. Nema TV veze sa njegovom pobedom. Italijani su još bolji. Berluskoni, vlasnik Milana, je istinski vladar Italije. I tu sam ubeđen da to što ima svoju televiziju nije presudno. Navijači Intera, Juventusa, Rome ili Fiorentine, nesebično daju svoj glas vlasniku Milana jer ljudi vole fudbal.
          Da se okanem politike, TV kaže da je Kosovo Srbija i meni je to sasvim dovoljno da mirno spavam znajući da nismo ostali bez srca, mada sam radoznao koji deo anatomije rodne grude je šupak Srbije. Ako je autoput Horgoš-Požega debelo crevo, nije teško predpostaviti.
          Izvinjavam se što ovako naglo prekidam pisanje, upravo se Ajs i Zorica svađaju a to je zajebanije i uzbudljivije od stripa Frenka Milera kada se Betmen i Supermen šibaju.

Sa malim zakasnjenjem, prouzrokovanim pivom, cestitam svim navijacicama SD Crvena Zvezda, 8. mart. Cestitao bih i navijacima, da postoje. Ovako, slatke moje curice, zelim vam jos jednu titulu sampiona Evrope i sveta. Samo jedan klub se voli vise od keve i caleta, a to je, definitivnio, Zvezda.

Glavni adut svake zene je polni organ, ono sto vodi ljubav sa svakim muskarcem i ono sto pravi decu, a to je definitivno mozak, kaze Jelena. Dobro, to je staro, Jela je to odavno rekla na kanalu televizije gde bi komotno mogla raditi kao muzicki urednik, voditelj, vlasnik, ili sto da ne, PR (3,14; 100 m*2).

Znaci tako. Ulazio sam u glave cura koje sam voleo, to i sad radim zeni koju volim, i od svih otorinolaringoloskih ulaza, uha, grla i nosa, koristim usta. Do mozga niti jedared nisam stigao. Verovatno zato jos uvek nisam ponosni otac malog fudbalera velikih driblerskih mogucnosti ili male balerine koja uz to odlicno svira violinu.

A zasto? Covece, da sam bar zavrsio fakultet zivota, kao Lepa Brena, ne bih se mucio sa metalnim konstrukcijama, a i znao bih resenje problema. Jer ovo je problem iz zivota, Ovako mogu samo da predpostavim. Ili je periskop moje podmornice suvise mali, kratak i malog obima, pa ne moze da dodje do blaga u moru zenske glave, mozga, ili tog blaga u zenskim glavama, po kojima sam ronio, nema. Kod Jele ima, naravno. Ali i kod Ere, na Ibarskoj magistrali, ima mnogo stvari koje nema u drugim motelima, pa ne vredi kukati.

Jebena Vojvodina, nema ni motel koji valja, stvarno cu popizdeti i odseliti se juzno od Dunava, u severnoj pokrajini sve sami pederi i narkomani, a i Palmini tigrovi su u Jagodini, tako da bih trenirao kikboks i slusao Betovena uzivo, doduse da sam malo mladji, ali za Ravela jos nije kasno.

JK, izvini sto sam te zapostavio, pogledao sam dva gema JJ i shvatio da ZKVD nije jedini koji moze da napravi spagu. Vracam ti se da mi budes ljuba. DAM je Dijego Armando Maradona, pa ti Jelo, a i vi ostali, moji glupi i neuspesni prijatelji, koji ne znate sta cete od zivota pa pljujete po politicarima i dobitnicima Oskara popularnosti (btw, kako originalno ime, taj Oskar, to ako Marina, koja je velika kao Dunav, kao plast sena, kao Dunav, sto bi rekle one ustase Prljavo Kazaliste, nije smislila, nije niko), pokusajte da resite zagonetku ZKVD. Dobitnicima cu dozvoliti da me izjebu u mozak, ali ne preko guze, jer me to boli, a i dalek je put. Neka izaberu, zavisno od precnika, jedan od ulaza otorinolaringologije.

Dakle, mozak, Jelena, lepa Vranjanko, ti koja si dovela do napada na Troju, ti koja si inspirisala Apatinsku pivaru da muskarci znaju zasto, zbog koje vita jela nosi takav naziv, ti koja si rekla – covek je u sumi, ti koja si prva shvatila da je mozak polni organ. Naravno da je mozak polni organ. I naravno da mozak pravi decu. Jebes biologiju, anatomiju, analogiju, oralogiju,... Kad ministarka prosvete moze da rusi zablude o nastanku coveka, a nema polovinu tvoje popularnosti, mozes i ti da otvoris oci. Sreca sto zivis u Srbiji, jednoj slobodnoj erotskoj drzavi, koja je otvorena za nove teorije i ne zatvara oci kao truli zapad. Nije slucajno sto ste ti i Ceca, dve najsamostalnije zene sveta, rodjene bas ovde. Kod nas, doduse i kod Albanaca, i orlovi imaju dve glave. Nije ni cudo sto imamo dva mozga. Veliki i mali. Sa jednim vodimo ljubav, a sa drugim pravimo decu.

Prijateljica, pre neku noć, mi reče da sa prijateljima imaš prošlost o kojoj možeš da pričaš sa osmehom.

Znam čoveka koji nema poroka, ali mnogo pije, duva sve što može da se zamota, često izgubi i petocifreni broj dinara na ruletu,... Jednom sam imao zajebanu ranu na glavi, a on je, pošto je ušao u moj stan ranom zorom i nije uspeo da me probudi drekom i cimanjem, prstom snažno pritisnuo ranu i osvestio partnera za podelu darova koje je doneo, iako sam ja slične darove konzumirao celu noć,  što je i rezultiralo skoro besvesno stanje. Prvi i jedini put kada sam mislio da ću ga povrediti, ali videvši njegovo lice, začuđeno mojom besnom reakcijom, shvatio sam zašto na «Sauth Park» stavljaju oznaku da nije preporučljivo za lica mlađa od 18 godina, ili na one «Nepristojne ljude», u kojima je Gary tako probudio devojku posle operacije slepog creva, a moj prijatelj, iako je tridesetogodišnjak, nema više od četrnaest, tako da mu je oprošteno. Ali, nisam hteo o tome, mada nije loše za uvod, jer sam vas u prošloj rečenici obavestio da mi je taj lik prijatelj.

Hteo sam o jednom jutru, u jednoj kafani, gde je konobar pijaniji od svih gostiju, gde su, pored nas dvojice, gosti i dva starija gospodina, razvaljena od alkohola, gde je atmosvera odlična i, na savet konobara, pivo kupujemo u obližnjoj prodavnici jer je duplo jeftinije pa ćemo više popiti, a gazda ionako retko navraća, gde peva Iggy Pop, na žalost ne uživo, već preko aparata koji je izmislio neki naučnik, i gde počinje skeč.

Ne znam kako se dva starija gospodina zovu, tako da ih možete zvati kako god hoćete, ja preporučujem nešto što se lako pamti. Mirko i Ratko, na primer. Jedan od njih dvojice se drži za levu stranu stomaka i kaže:

- Uf, nešto me ovde probada. Od čega li je to?

- To je zato što ne jedeš čorbe – reče drugi. Mrtav hladan. Kao da su njih dvojica starci koji nikada nisu konzumirali alkohol, koji jedu pahuljice, koji redovno šetaju, kojima samo čorba fali da sve bude u najboljem redu.

- Pa, jeo sam je pre neki dan.

- Ne, ne, moraš češće jesti čorbe.

Plakanje, od smeha naravno. Gledao sam ja Benjinija u  Džarmuševom filmu, gledao sam «Prodavce», «Mućke», slušao školskog kako pun emocija, nezajebavajući se, peva – moj deda Milutin, druga klupa do vrata, čitao «Tri čoveka u čamcu a o psu i da ne govorimo», ali  «To je zato što ne jedeš čorbe», bar za mene, je energija koja je, sigurno, uništila tri uragana, pomogla spermatozoidu da oplodi ženu koja poslednja tri meseca posle seksa pravi sveću, energija koja je putovala svetom i činila da prinosi budu veći i da biljke još žešće sisaju ugljen-dioksid časteći nas velikim količinama kiseonika. Na žalost, na nekih 500 km od nas je neka budala bezrazložno šutnula psa pa je tamna strana zadržala ravnotežu.

Od tada, kada god mi se neko požali da ga nešto boli, ili da nema sreće, ili da je nešto loše uradio, ja mu kažem:

- To je zato što ne jedeš čorbe.

Prijatelj to isto uradi. I uvek se valjamo od smeha, na zaprepašćenje osobe koja se žali. Jebi ga, o ukusima ne vredi raspravljati, kao ni o smislu za humor.

Ps: na žalost, ništa se nije promenilo što se tiče blogovanja sa mog računara, ne mogu se ulogovati, tako da će i ovaj post biti objavljen zahvaljujući mailu. Od sutra sam u prestonici, ADSL, tako da ću opet biti pravi bloger. I neću više objavljivati ove ps gluposti, osećam se kao neko kuče, a ja volim da sam vuk. Hteo sam komentarisati neke stvari, ali mi je najžalije što nisam dao svoju verziju Erazmovog epa. Imao volje, vremena, ali avaj. Jebi ga, to je sigurno zato što ne jedem čorbe.