dare

Otvarači, koji čuvaju plastične upaljače kada piješ pivo ispred prodavnice posle basketa su ok. Ovi što ti ubacuju šibice u kapke kada ti se spava i što ti okreću glavu da vidiš tačno mesto sudara sa smrtnim posledicama, treba da se leče.

Svi znaju šta drugi misle. Svi hoće nešto da pomognu. Nisam ja baba, mogu sam da pređem ulicu, a problem koji mi oni razotkrivaju nije teži od prelaska ulice. Stvarno ću početi da koristim čuvenu upitnu rečenicu koja u sebi sadrži odgovor. Šta Te Boli Kurac?

I uvek su nešto iznenađeni. I ne mogu da veruju. I jebu se samo utorkom uveče 29. februara. I oni ne bi tako da su na mom mestu. Niste na mom mestu, imate vi svoje mesto.

Zaljubio sam se u kurvu. Pa? Tucam se sa strinom, ujnom i tečom. Pa? Nisu mi rod, šta je tu loše? Stric, ujak i tetka o tome pojma nemaju, tako da smo svi srećni. Sećate li se Džarmuševog filma «Noć na zemlji» kada Roberto Benjini vozi taksi. Pokupi sveštenika i krene da mu se ispoveda o svom seksualnom životu. Bilo je tu svega. I bundeve i strine i ovce. Sveštenik doživljava srčani udar od silnog zaprepašćenja. Srećan kraj. Kako bih ja voleo da ovi moji otvarači tako završe u mom taksiju. Svima bi bilo lepo. Mene ne bi imao ko da smara, a oni bi otišli na bolje mesto, gde nema takvog bluda i nemorala i gde prestupna godina dolazi svake osme godine, a 29. februar elegantno preskače utorak veče.

Radite sve što vam se radi i pazite da vas ne uhvate, jer će onda ti što su vas uhvatili raditi ono što im se radi, a to može da bude bolno, ako ih ima više.

Doći će dan kada ću sam (hvala Ritmu Nereda) otvoriti bar na plaži, zavrnuti nogavice, ući u vodu do članaka, pojesti maslinu uz komad mladog sira, iskapiti čašu vina i baciti je toliko daleko u more da se niko ne poseče. Nešto mi govori da mi tada neće pasti na pamet da pišem post o otvaračkim teladima. Moja gospođa će ih svojim velikim grudima držati na bezbednom odstojanju od mene. (velike grudi su metafora, sise su za decu, ja mnogo više volim... )

Za jubilej sam dobio zadatak da širim ljubav po blogu tako što ću navesti pet ljudi koje volim.

MAQA – sugrađanka iz Novoga Sada, koja se ne zove Rada kao ona iz pesme. Upoznao je lično, zahvaljujući blogu, i od tada se volimo, grlimo, ljubimo, a ima i onih koji grizu, ali ih neću navoditi. Samo što ne stavljamo glavu u krilo jedno drugom. Smeje se glasno, čini da se ja smejem glasno i istomišljenici smo u tome da može da ga duva svako kome se to ne sviđa.

S.V.O.J.A – plavuša, isto lično upoznata zahvaljujući blogu. Sa njom radim iste stvari kao sa Maqom, samo što neću napisati da ne stavljamo glavu u krilo jedno drugom, jer bih slagao, tako da je bolje da ne pišem ništa. Lepa žena koja ulepša i ovako lep Novi Sad svaki put kada ga poseti. Misli da neke reči otežem, ali to je samo zato što živi u Grčkoj pa nije upoznata sa naglaskom.

ADRIAN – da imam savest, da sam malo vredniji i da mi odseku kosu, bio bih isti kao on. I njega sam upoznao zahvaljujući blogu, ali sam uvek bio pod jakom anestezijom u njegovom društvu, tako da možda imam iskrivljenu sliku. Ako vam preporuči neku muziku, ili ako vam kaže da ta i ta riba ima dobre sise, verujte mu.

CYBERKEVA – ako neko hoće da me časti povratnom kartom za bilo koju destinaciju na svetu, biram Toronto. Odveo bih Cyberkevu kod Rogija na pastu, popili bi šest litara vina i vratio bih se nazad. Nisam je upoznao lično, ali ona i još jedan bloger su zaslužni za otvaranje moje stranice. Sada sam se navukao, pa neka im je na čast.

SPES – da sam filozof, napisao bih da ne mogu da verujem da mi se dopada neko toliko različit od mene, a onda bih dodao da verovatno nismo toliko različiti kao što se čini na prvom pogledu. Nisam je upoznao lično, ali to se da promeniti. Nema svoj blog, već prepisuje sve od nekog Neše, koji je i glavni i odgovorni urednik njenog života.

4.Tamaš, delfin

Priča se da je glavni lik izdaje nad izdajama, ali niko ne zna tačno šta je Tamaš uradio i o čemu se tu radi.

5.Irena, domaća patka

Osamdesetih godina prošlog veka, na imanju porodice Stanković, Srbija, patke su zaključile da domaćica odnosi jaja da bi ih razbila i ispekla na tavi. Sve što je pačija kolonija mogla da uradi protiv te monstruoznosti  je da sakriva određeni broj jaja, neizmenično leži na njima do izleganja, da bi na kraju male pačiće tajnim kanalima elitna jedinica kolonije prebacila na obližnje jezero i prepustila ih divljim patkama. Sve je proticalo u najboljem redu jer se porodica Stanković pomirila s' tim da patke daju manje jaja. Veterinar je tu pojavu pripisao stresu među pernatom živinom. Tada na scenu nastupa Irena. Ostavljena od Nikole, naočitog patka, i skrhana bolom, odlučila je da sebi oduzme život. Kao svaka mudra žena, reši da za sobom povuče i pačiju zajednicu koja nije imala razumevanje za njen prestanak seksualnih odnosa. Otišla je kod gazdarice imanja i posle 8 časova pantomime uspela da joj objasni šta patke rade. Bilans, ravan katastrofi. Gazdarica je odlučila da za Svetog Jovana patke budu glavne zvezde slavskog ručka. Sve su zaklane i pojedene, da bi već krajem januara bile zamenjene mnogo naivnijim pripadnicima vrste.

6.Sigmund, prvi pripitomljeni konj

Nije poznat tačan datum kada je Sigmund prvi put uzjahan. Poznato je to da se jako plašio batina. Zapisi govore da je prvih deset dana zarobljeništva stalno drhtao. Kasnije bi dozvoljavao da ga jašu i obožavao je maženje ljudske ruke. Pored sve pažnje koju su mu kidnaperi poklanjali, u vidu sveže i suve trave, čak i nekih slatkih kockica, nikada nije zaboravljao kakve ga batine čekaju ukoliko postane neposlušan. Zahvaljujući dobroj ishrani i treningu, postao je veoma snažan i brz konj što je uvećalo njegovu izdaju. Išao je čak dotle da je na leđima nosio lovce i zajedno sa njima lovio svoju braću i druge životinje. Brzo je postao uzor nekim novim Sigmundima i konji su sve više tonuli u ropstvo. Gazda se odužio tako što mu je, kada je prvi put pao od iscrpljenosti, probušio glavu kopljem i ostavio da ga pojedu lešinari.

7.Kristina, hijena

Izdala je prijatelja i brata. Strašno. Pesma koju izvodi Šemsa Suljaković je inspirisana ovom izdajom, samo je okrenuta naopako, to jest Šemsa je u njoj izdana. Kristina je i dalje živa, gubi bitke ali još vodi rat.

( odlomak iz top 10 )

Naljutio se čoban na celo selo, otišao na livadu i odsekao sebi kurac.

Spasi Srbiju iz ludnice, Koštice!!! Ti ne razumeš ni nas ni svet, pa je pravo vreme da se naljutiš. Spasio si i nas i svet od pokojnika dok je još bio živ, a mi ti ovako vraćamo.

Brzo na livadu i seci. Ako još ima šta. Mi ćemo ljubiti da prođe.

Zašto kažeš ljubav, a misliš na sebe?

Misliti na seks, a pričati o ljubavi je sasvim ok. Tucanje, lizanje, sisanje, grebanje, gutanje,..., zahteva finu količinu ljubavi, ako niste plaćeni za prethodno nabrojane radnje. Ali misliti samo na sebe, a pričati o ljubavi, je neprihvatljivo.

Voliš ženu, a ona ti kaže da je nikada nisi voleo. Obostrano je to. I meni se dešava, ali me kratko drži, pa se setim da je tripovanje zanimljivo samo kada se nagutaš neke droge, a da je u ljubavi prihvatljivo koliko i ljubomora.

Napadne te neki problem, a izabranica tvog srca te pusti da ti to lepo središ i skloni se sa strane da ne smeta. Alo!!! To je sranje. Šta bi sa onim i u dobru i u zlu, bez obzira što se ne ložim na matičara?

Mi smo kao psi, a žene su kao mačke. Pas dođe da se mazi, kada ga gazda, kojeg voli, pozove. Uvek. Mačka dođe samo kada joj se mazi. Ako nije raspoložena, možeš je dozivati do sutra. I to je u redu. Sloboda. 21. vek. Ali u ovo vreme slobode odlučivanja, imam svako pravo da od žene tražim da bude kuja, ili kučka, a ne mačka. Jebiga, volim kučke. Mace, ne; pa makar plakale preko telefona i govorile da ne mogu da žive bez mene. Ne obećavaš da ćeš čuvati kuću, ukoliko ti je u krvi da predeš. I jebeš plakanje. Hoćeš jakog muškarca, hoću jaku ženu. I volim te, uvek sam te voleo i to se nikada neće promeniti. Promenilo se samo to što ću dozvoliti sebi da zavolim neku ženu više od tebe. Jeste da to izgleda kao «Nemoguća Misija», ali kada može Tom Kruz, mogu i ja.

Da bih proveo život sa jednom ženom, mora da me voli bar koliko i sebe. Može i više, ali manje nikako. Manje nije bajka. Manje je novinski članak u časopisu «Pravda» (originalnog li naslova), za koji pišu Isidora Bjelica, Brana Crnčević, Milovan Drecun i ostala cenjena pera, koje molim da prestanu sa slanjem reklamnih sms poruka. Već sam dobio 4.

-legalizovao bih prostituciju

-legalizovao bih marihuanu

-napravio bih katapult i katapultirao bih Dačića, Nikolića i Koštunicu u Rumuniju

-postavio bih Draškovića Vuka za kralja, zabranio mu da se bavi politikom i naredio mu da napiše konačno novu knjigu

-postavio bih Đelića za premijera, jer on to voli

-besplatno bih školovao studente iz Afrike, da bi žene u Srbiji stalno bile srećne i zadovolj(e)ne

-snimio bih pornić sa radnjom

-ne bih znao šta ću sa Kosovom

-posredovao bih u razgovorima Buša i Putina

-tucao bih Austrijsku ministarku spoljnih poslova

-Velju Ilića bih zabetonirao u novi auto put

-otvorio bih auto školu za zečeve i rešio problem nedostatka taksi vozila u provinciji

-ispravio bih Kinezima oči da ih skinsi više ne tuku

-iz istog razloga bih otvorio karate školu za Cigane

-pozvao bih autora pesme «selo moje lepše od Pariza» i rekao mu da laže

-Bori Đorđeviću bih se zahvalio za dosadašnji rad i zabranio mu da se bavi muzikom

-kupio bih crnu farbu Željku Samardžiću, da ga žene još više vole

-poslao bih pismo AS Romi u kome bi pisalo da igraju kao pičke, ali da se ne nerviram zbog toga, jer imam ja moj FC Partizan, koji izgubi kući od Hajduka iz Kule

-država bi sponzorisala festival gde bi nastupili Faith No More, Mano Negra (Manu Chao),  Iggy Pop,  Rage Against The Machine, Depeche Mode, i mnogi drugi, na kojem bi proslavili legalizaciju prostitucije. Svim damama, koje bi besplatno radile u danima festivala, bih oprostio godišnji porez

-našao bih više vremena za blog,  jer opet moram da letim iz kuće

Baš volem praznike. Običaje isto. Idem redovno u crkvu kada me neko pozove na venčanje ili na krštenje. Ovako, ne.

Sveti Jovan mi je najlepši dan u godini. Meni je u srcu kao porodični praznik, ne kao crkveni, bez obzira što se držimo običaja tog dana, pročita se molitva pre ručka, pogača polije vinom, prelomimo je,..., i sve je to fenomenalno. Božić i Vaskrs gledam istim očima. Ljudi tih dana zaborave da su kreteni, ismevaju se nazoviproblemima, ne dave,..., bar ovi sa kojim se družim.

Postiti ili ne, upita Velja Ilić Koštunicu, a ovaj se zagonetno nasmeši, kako samo on ume. Popove poštujem kao konduktere, niti manje niti više. Među njima ima divnih i neiskvarenih ljudi, ali i među kondukterima takođe. Popovi, bez obzira na Koštunov smešak, smatraju da treba postiti. Neka poste. Sve što posti i treba da posti, otpevao bi «Kolibri».

Ja zadnju nedelju posta odpostim na vodi. Može to biti bilo koja nedelja u toku godine, ali ja se uvek odlučim za poslednju nedelju posta, iako ne idem da se pričestim. Pričestio sam se samo jedared, kada sam se krstio. Uvek, ali uvek se posle posta osećam fenomenalno. Neko ispira creva, neko promeni krv, kao slavni kotrljajući kamen, a ja odpostim. Ko je ikada uspeo da ne pojede ništa u toku 24h, zna o čemu pišem. Glad je zajebana stvar, pogotovo kada je frižider pun hrane, i ne postoji ništa bolje za testiranje volje. A sutradan, kada se probudiš, stvarno misliš da si baja i da možeš da pomeriš svet. Sada će neko reći da se stalno oseća kao da može da pomeri svet, a ja ću mu reći da ide u kurac.

Zašto se odlučim za poslednju nedelju posta, a ne za neku drugu u toku godine? Zato što poštujem Isusa i smatram da je Car. Čak i nevernici moraju da mu odaju priznanje, jer u slučaju da i nije bio Božiji Sin, sada bi se Španska inkvizicija uz pomoć žarača rado poigrala mojim penisom i testisima, bio je dobrica i ako je verovati njegovim sledbenica vrsni mađioničar. Rimljani ga šibaju, Jevreji kamenuju, a on moli Boga da im oprosti. Naravno, ne pada mu na pamet da kaže da se šalio dok je propovedao i da se spasi muka. Vilijam Volis, Galileo, Jovanka, i još mnogi drugi su takođe stali iza svojih reči, ali se niko nije molio za retarde koji vole da muče ljude. Isuse, čovek je suviše devalvirao da bih te zvao tim imenom. Božiji Sin ti više stoji.

Popovi, nemojte se ljutiti, ali stvarno mislim da mi vaša radna mesta, drvo i kamen, nisu potrebni da bih bio vernik. Takođe mi ne pada na pamet da ne zadovoljim lepu ženu za vreme posta, ili da joj zabranim da ona meni to uradi, verujem i da su se neki od vas rodili tačno 9 meseci od velikog posta, niti mi je problem da odigram singl na Romu protiv Mančestera u vreme posta. Vera je u meni. Jebi ga, vreme je i sam da skontam šta je greh a šta ne. Mnoge stvari, koje bi sigurno prijale mojoj guzici, nisam uradio jer sam smatrao da je to pogrešno.

Sutra, ako vam se slomi nokat, ili ako se zaglavite u liftu, ili ako počnete da pizdite iz bilo kog razloga, setite se Isusa. A ako se baš zgrožavate vere, setite se Caneta iz Partibrejkersa i njegovo stiha « uvek je bilo, bori se il' plači».

1. Marko, golub pismonoša

Za vreme 2. svetskog rata, Englezi su koristili golubove da prenesu važne poruke. Markova izdaja je dovela do toga da se rat produži za još godinu dana. On je odneo poruku Nemačkom generalu u zamenu za dva džaka suncokreta, prikolicu starog hleba i kalendar sa dvanaest slika najlepših golubica Nemačke. Bilans njegove izdaje je potapanje 14 teretnih brodova pod zastavom Velike Britanije i uništenje podmornice koja je nosila tajno Teslino oružije. Da su Nemci kojim slučajem došli do tog oružija ishod rata bi bio drugačiji. Marko je uhvaćen 1945. u Maroku, a suđeno mu je iste godine u Belgiji. Osuđen je na doživotnu robiju, koju je izdržavao u kavezu najdosadnije babe Evrope, gospođe Sibil Arden, u njenom stanu u centru Monsa. Krajem 1945. Marko je izvršio samoubistvo, vešanjem.

2. Bred, žuti mrav

1972. godine, u Zelenoj šumi je besneo rat između žutih i crvenih mrava. Za početak rata nije postojao neki razlog, baš kao i kada ljudi ratuju, već se nekom plemiću, žutom ili crvenom, digao kurac i krvoproliće je moglo da počne. Krvoproliće nije prava reč kada se mravi kolju, nema tu baš krvi, ali otkinutih ekstremiteta ima.  Bred, žuti mrav, je izgubio nogu na samom početku rata. Žuti su se ložili na savršenstvo i nisu dopuštali da falični idu u borbu, nešto kao Spartanci, tako da je Bred prebačen u bolnicu gde je radio kao medicinski brat i lečio još nesrećnije od sebe. Kao bivšeg pripadnika elitnih snaga, to ga je jako pogađalo. Pogotovo jer je znao da je sposobniji od većine mrava sa svim nogama. Jedne noći je prešao reku i ponudio usluge crvenoj kraljici. Te iste noći je pogubljen jer crveni nisu podnosili izdajnike, čak i u neprijateljskim redovima. Bredova izdaja nije promenila tok rata i potpuno je nejasno zašto se on nalazi na top deset listi.

3. Iker, zebra

Na životinjskim OI, održanim u Africi 1984, došlo je do presedana. Za neupućene, u kolektivnim sportovima nije bilo dozvoljeno mešanje životinjskih vrsta. Apsolutni vladari u fudbalu, već dugi niz godina, su bile zebre, vrhunski dibleri strahovitog šuta, solidnig skoka i savršenog udarca glavom. Iker Romero, mlada zebra iz Čada, je u tom trenutku bio najbolji fudbaler sveta i imao je čast da nosi kapitensku traku u taboru crno belih. Pred sam početak takmičenja,  lavlji Olimpijski Savez je zatražio da Iker nastupi za njihovu fudbalsku ekipu, inače večito drugu na velikim takmičenjima. Lavlji lobi je bio strahovito jak i došlo je do najvećeg sportskog suđenja u životinjskoj istoriji. Kraljevi životinja su tvrdili da je Ikerova prababa po majčinoj strani bila lavica i da zbog toga Iker može nastupati za njih. Na zgražavanje životinja iz celog sveta, sud je doneo odluku da su lavovi u pravu i da Iker lično donese odluku za čiju će reprezentaciju igrati. Na konferenciji za novinare, koju je pratilo blizu milijardu životinja, Iker se, iz nikada objašnjenih razloga, odlučio za lavove. Kada je doneo tu odluku, crne pruge na njegovom telu su postale crvene, a bele su ostale bele. Svima je ličio na devojčicu i svi su smatrali da je to Božija kazna zbog izdaje. Odigrao je samo jednu utakmicu u ekipi lavova, koju su dobili sa najvećom gol razlikom u istoriji fudbala. Na proslavi, posle utakmice, se mnogo popilo, i kolege iz reprezentacije su ga pojele oko 02h posle ponoći jer je meze nestalo već u 21h te večeri.

( odlomak iz top 10 )

A - Ana

B – Breskva, najukusnije voće

V – Vuk, jebeš lava

G – Gitara

D – Danica, jedna od ukusnijih

Đ – Đavo, može da ga duva ako imaš Ljubav, Veru i Nadu

E – Ekstaza

Ž – Želja, prvi pokretač

Z – Zakoni, jeb'o im pas mater

I – Idoli, i njima

J – Japan, pored Belgije, Finske i Malija, zemlja koja me zasmejava

K – Kurac, drugar zbog kojeg radiš razne gluposti

L – Luka, dete koje volim najviše na svetu

Lj – Ljubica, znam da svi mislite da imate najbolje mame na svetu, ali ste se zajebali

M – Mirko, to mislim i za oca

N – Nina, Simone

Nj – Njuška, gušenje želje da porazbijam neke me čini dobrim čovekom

O – Osmica, omiljeni bilijar

P – Pička, definitivno, bez obzira što volim neke muškarce

R – Role, prijatelj kome bih dao da mi održava ženu

S – Sanja, pogledaj pod D

T – Točak, jedan od retkih koji bolje svira od mene

Ć – Ćićolina

U – Usne, mmmmmmmmmmmm

F – Farenhajt, parfem koji mi je pomogao da stavim pre srednje škole

H – Hleb, iz Violete, pekara u NS-u

C – Crveno, ali kao krv, sinoć sam rasekao ruku i definitivno ne postoji lepša boja na svetu

Č – Čak Noris, peder kojeg će Brus Li dobiti u svako doba dana i noći

Dž – Džokavac, tako mu tepam od četrnaeste godine

Š – Škola, gimnazija, faks. I onda neke dileje kažu da raj ne postoji.