dare

Dvojica, ne dvoje, i ne dve, zbog feministkinja, posmatraju avion pre uzletanja.

- Nikako mi nije jasno kako teroristi uspevaju da ukradu tako veliki avion?

- Oh, kako si glup. Pa ne kradu ga dok je na zemlji, već gore na nebu, kad je mali.

Ovaj prastari fazon me je podsetio na predsednika Srbije, koji nama, identično kao sagovornik broj 2 iz prethodne priče, odgovara na pitanja, rešava probleme, lavirinte, ukrštenice i rebuse. Jebe se njemu što su nam septičke jame prepune, samo ponavlja, bez brige, bez brige, pobeda, ljudi idem da radim.

Idi ti Tadiću u tri pizde materine, i povedi onog Jeremića, malog od palube za kojeg se tako zdušno boriš da postane premijer, Dačića, koji, ako izgubi koji kilogram u licu, liči na mlađanog Vuka J., pa bi mogao da postane ministar inostranih poslova umesto premijera, ali avaj, ko bi onda bio ministar policije? Palma, čoveče, da panduri dobiju muda veličine kokosovih oraha. I eto, ostao je još samo Krkobabić, kome ćemo, kao čika Kure Dijaboli, vezati mlitavi kurac štapićem za sladoled, pa će i Krkobabić da viče – Dule Savić! Tako se to radi predsedniče, nema tog problema koji ti ne možeš da rešiš.

Đelić? Kako on da bude premijer, kada Velja iz Čačka kaže da je patuljak? Đelić je tu da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da donese koji euro i tako ta sranja. Đelićev je na zemlji, dok je tvoj gore na nebu, pa je valjda zato mali, ako je verovati priči o veličini aviona. Šta ako ljudi počnu da viču – Božo majstore, vojvodo od finansija!, baš kao što je Boža, sam sebi, vikao sa skupštinske govornice kad je pogrebnik postao prvi čovek skupštine. Zajebi, možda bi jednog dana Boža mogao da postane kalif umesto Tadića, pa da se Vuk Jeremić razočara u zemaljski život, ode u samostan i zamonaši se. Bolje ovako, pa neka ona kučka što nam je pokrala glasove sedne na mesto prvog čoveka, pardon žene, ma i vi feministkinje idite u kurac, skupštine.

Pajtić? On je iz Vojvodine. Autonomaš. Kako ti, taki kršni Crnogorac, da podržiš Novosađanina. Lista ZES u Vojvodini rasturi na izborima. Možda  zbog tog Pajtića , ipak je on vodio tu regiju, valjda ljudi imaju poverenja u njega? Kurac, taj Bojan, i kakvo je to samo pedersko ime, uopšte nije crnogorsko, je stekao simpatije samo zbog tvoje vaterpolo lopte, ovaj glave, Borise. Ori se! Rise! Mačoru jedan slatki. Zavedi me. Osvoji me. Kupi mi miša od pliša, da ga mazim i mislim na tebe.

I još nešto, ti Vuče, ne Jeremiću već Draškoviću, ukoliko podržiš vladu čiju će policiju voditi socijalista (čuj mene, socijalista, to su komunisti naci desne orijentacije koji postoje samo kod nas, računajući ceo svemir), Daničin brat, koji je poginuo na Ibarskoj magistrali, će ti zabiti kraljicu i kralja u bulju kad poželiš sa njim, u raju, da odigraš partiju šaha. Ako uopšte stigneš u raj, dragi čoveče.

Jebote, da li stvarno treba da počnemo da verujemo da je avion lako ukrasti, gore na nebu, kada je mali?

Sinoć na Ušću svirao onaj Englez što je u "Dve čađave dvocevke" glumio vlasnika bara. On i dva drugara.

Pre njih svirale neke vrane koje su zanimljive kao Bajaga. Ok,  matori Englezi su sve nadoknadili već prvom, porukom u flaši.

I opet sam izgubio telefon. I sve brojeve. I dosadan sam sam sebi jer se ponavljam.

Gledao bih Joy Division, ili bar New Order, opalio bih čveger Tom Kruzu, gledao bih kako skinsu raste kosa, skočio bih Nataši Jovanović na krkaču, sve novinare Kurira bih zaposlio kao tajne agente, išao bih na more rikšom... Sve one stvari koje želim ako u prethodnih 48 sati popijem 48 piva.

I da, preksinoć u "Resavi", svirala tri matorca Hendriksa. To je muzika za moje uši i testise. Ne znam kako se zovu, ali pored njih pivo ne može da traje duže od 5 minuta. Kažu stari da je Brena, ranije, tako delovala na kamiondžije.

Nedostaje mi Gost kod grofice na večeri.

Jebena letovanja.

Zašto ljudi moraju da odu?

Jedva čekam da se vrati.

Kristijan Slejter, u True Romance, kaže da nije peder, ali kada bi morao da jebe nekog tipa, to bi definitivno bio Elvis. Sad sam video Elvisa na ekranu TV prijemnika, i to iz perioda kada nije bio deb’o kao Velja Ilić, sav u koži, i svojoj i nekoj crnoj preko svoje, crvena gitara, onaj bluzerski Gibson, sjajna kosa, lepe okice, a tek što igra, pa se trese, a glas ispunjava celu sobu i čini da se osećam dobro. Stvarno je bio kralj. I ostao. Pored svega ja ga ne bih jeb’o. Ne zato što je mrtav i lep kao Džejms Din, koji je isto mrtav, pa verujem da danas liče, ako je još nešto ostalo od njih, nego ne bih, da moram, izabrao njega i da je živ.

Elvis je bio frajer, jedan od onih koji mogu da vam izjebu devojku, koliko god ona pričala da vas voli. Ukoliko bih branio devojci da se izjebe sa Elvisom, dokazao bih da sam mali sebični Hijavata, koji iz sebičnosti ne uživa kad cura uživa u kraljevskom palamaru. To je kao da vam cura brani da se izjebete sa Lepom Brenom i Ekstra Nenom, u paketu, a njih dve vas lepo zamole. Hej, Brena i Nena internacionale, a ona tu glumi neku ljubomoru. Ne, ne, svaka žena koja voli svog čoveka, treba da uživa u tome što je izabranik njenog srca imao priliku da lizne žene koje su svetskoj muzici doprinele kao Elvis. Dobro, serem, ali nisam ja kriv što zajebanciju shvatam previše ozbiljno.

Da se vratim na homoseksualizam. Kad bih morao, znate ono, ukoliko to uradite Kosovo je Srbija, Buš tri dana u nedelji ima dijareju, do smaka sveta se na ulici dele hleb, perece, burek, pa Albanci bankrotiraju, svetska gastronomska organizacija oduzme gulaš Mađarima i presudi da je to naše nacionalno jelo i tako te stvari, izabrao bih lika koji nije frajer, nekog feminiziranog momčića, koji kosu suši fenom, a miriše na cveće kad mu se približiš. Majkl je fin mladić. Džekson. Eto, ja doneo odluku. Da moram, bio bi to Majkl Džekson. Kao prvo, ja sam rasista, a Majkl ima divnu belu kožu. To bi bio spoj. Vodimo ljubav, a njemu odpadne nos. Cool.

Da vi morate, pazite, pitanje života i smrti, tucati osobu istog pola, ko bi to bio?

Vojska, spavaona, tv u njoj, u spavaoni , ne u vojsci, gledamo odbojku, naši i Japanci, ulazi glupan i pita.

- Da li je to evropsko ili svetsko prvenstvo?

Na ovom evropskom, jer nema Japana, a Boga mi nema ni nas, mi smo u Evropi isto onoliko koliko je i Japan, prvenstvu u fudbalu, Holanđani igraju kao Arsenal, kad igra dobro. Rekao sam Tegli, pre početka prvenstva, kada me je pitao ko će ga osvojiti, da su Holanđani najbolja selekcija u Evropi, ali sama činjenica da Grci brane trofej može dovesti do toga da Holanđani ne prođu grupu. Zato je sport i zanimljiv za gledanje, ništa nije sigurno. Sećate se valjda kada je Gurović igrao za Zvezdu, pa su uspeli, doduše jednom, da pobede Partizan u košarci. Klasičan dokaz da je u sportu sve moguće. Elem, taman kada sam pomislio da od fudbala mogu da gledam samo Premier ligu, dođe ovo evropsko prvenstvo. Nema naših, nema Iraca, Škota, nema čak ni Engleza (ovi su klasičan primer da Teri, Ferdinand, Kol, Džerard, Lampar i ostali ništa ne znače ukoliko ti je Meklaren trener), pa nemam za koga da navijam. Pre početka utakmice, dogovorim se sa sobom za koga ćemo nas dvojica da navijamo, to promenim nekoliko puta u toku meča i svima lepo. E i to se promenilo. Voleo bih da Holanđani osvoje prvenstvo. Po kvalitetu, najveći protivnik im je Španija, ali oni, kao i Englezi Meklarena, imaju onog Aragonesa kome Fabregas ne igra u prvih jedanaest. Ali dobro, svi smo mi najpametniji i najbolji selektori.

Snajder, Roben i Robi van, Robi van, Robi van Persi, nanananananana. Eto zašto treba legalizovati travu u Srbiji. Zbog fudbala.

Opet Novi Sad. Opel Novi Sad ne postoji. Prijatelj polomio nogu. Bezveze. Prvo ona Slatkica iz Pančeva polomila nogu, pa posle jedan od ljudi koje najviše volim na svetu, isto, pogodićete, polomio nogu. Fini ljudi, a ne paze na noge. Svašta.

Da li je bolje lagati, pa da ti ljudi veruju, ili govoriti istinu, a da ti ne veruju? Ja govorio istinu, a malo je falilo da skontam da lažem. Ne valja lagati. Da bi bio dobar lažov, treba da imaš fantastično pamćenje, a to je stvarno naporno. Naporne stvari treba izbegavati. Ako hoćeš analni, ili bar oralni, seks, treba otvoriti dušu, a ne šetati, držati za ruku, ljubiti i ostalo. Kaži šta želiš, kratak je život.

A te pisce, koji u prvih pedeset strana opisuju kako je on nju ugledao, pa je do stote strane par puta pogledao, posle se pravio blesav i nezainteresovan, da bi na kraju usrećio glavnu junakinju ubivši negativca koji se sve vreme igrao sa njenom pičkom, treba oporezovati. Ako lažu, neka plate. Kod nas ćelavi ljudi reklamiraju preparat za rast kose, setite se pokojnog Paskaljevića, žene koje liče na Kermitovu ribu, ovaj svinju, reklamiraju preparat za skidanje kilograma, gospođa Božen, Dragan Bjelogrlić glumi zajebanog beogradskog momka sa vrućeg asfalta, Milica Milša i Jelena Karleuša mame uzdahe. Jebo vas Bog, mislite li vi na decu?

Ja drugačije ne mogu. Ja ću i dalje ovako, makar u paklu sisao one debele nožne prste gospođi Božen posle dvočasovnog tenisa po onoj paklenoj vrućini. Kažu, s' kim si takav si. Kao veliki poklonik poslovica, pogotovo srpskih, tri put' meri, jamu kopaj, ne skitaj, pitaj, optužujem lika kojem sam zabio olovku u butinu, jer je jednom došao sa Cecinog koncerta, ne zajebavam se, pokazao onaj providni plastični upaljač, prazan, i rekao – kad sam krenuo na koncert, bio je pun. Puši on, ali ne toliko, već je na neku Arkanovu odu upalio upaljač i uz suze i znoj otpevao refren. A ja sam sa njim išao u školu. I sad sam i ja takav. Fuck. Nije on bitan, mada je vredan pomena, šteta što sam 'vako pijan, ispisao bih još neke njegove hitove, već se meni dešava da okajavam grehe nekih idiota koji sve što znaju o ženama, znaju preko mame, a sve što znaju o vernosti, zaljubljivanju i sreći, naučili su preko reklame za Sprajt koja im je preporučila da prate svoje instikte, koliko god oni bili insektni.

I eto, sad meni svi smetaju, a ja sam super, lud taman toliko koliko treba, dobar dok ne popizdi, jak a pravičan, Darko Schwarzeneger. Kad ja pišem. Video bih ja svoga Boga, ovo «Boga» me podseti da vas pitam, mislite li vi na decu?, kad bi onaj Cecin fan imao blog. Na njegovom blogu bih bio Darko de Vitto, prosrao sam se sa ova dva t, ili tt, ali kako je svet nepravedan, možda sam i pogodio.

E ovako, da završavam, pa da spavam, sutra ustajem u pola sedam, a to se nije desilo... Dugo se nije desilo. Ako si vernik, Hrišćanin, Musliman... nema tu mesta sumnji. Tako je i u ljubavi. Voliš i boli te kurac. Ispadneš budala? Pusti to kako ovce pišu rečnik, u vučijem rečniku pod budala stoji nešto sasvim drugo.

Sad ja ispisah nešto što je samo meni jasno, ali tako i Kebra iz Obojenog programa piše tekstove, pa nikome ništa. Šta da radim, cura mi je, posle večerašnjeg filma koji sam propustio, rekla da sam njen mister Big. Kako onda da ne pijem, kad mi se dopada takva fuksa?

Rekao sam mu da sam čuo za električni paprikaš I za šarafe za fazana. I da bi bilo super da Ujed Motorne Testere i Josipa Lisac otpevaju duet. Pevač otpeva:

- Sviđa mi se tvoja kapa gari.

Pa Josipa, onako kao što otpeva – pokažžžžžži mi, gde Dunav ljubi nebo. – otpeva:

- Da mi dašššš da je nosim malo.

- Ja ću kapu tebi vratiti. – opet pevač.

- U sušššštini ti si dobar gari. – ko drugi nego Titova imenjakinja.

A onda je on, sećajući se detalja kada je bivša devojka htela da mi probuši stomak onim velikim reckavim nožem rekao.

- Irče, to je zato što si dobar kao hleb. I kako je moguće da Irac liči na kombinaciju Isusa I dilera kokainom?

Rekao sam mu da je to zato što moj otac ima zelene oči koje nisam nasledio, tako da sam ovakvog izgleda, najverovatnije, zato što sam sisao majčino mleko, a ne kao neki, zlostavljani, očevo, pa sam povukao na majčinu stranu. Nos, penis I seksualno opredeljenje sam nasledio od starog.

Rekao je da treba da mi da neki novac, jer će raditi erotski strip po mom scenariju, koji je već prodao.

Rekao sam mu da se jebe, i da mi ne pada na pamet da uzimam novac od budale koja mi je besplatno ilustrovala knjigu.

A onda, spekstaklo. Mnogo lepša reč od spektakl. Pojave se tri mlađane promoterke I čovek izgubi glavu. Onako lepo izgubi glavu, bez sranja, skandala I tako tih idiotarija. Ja lično, ne bih stavljao kurac u ništa mlađe od osamnaest godina, ali ja, lično, I mnogo lažem, ali on… Verujem da on bi. Nije on od onih, fuj, to hoda, ali jeste od onih, hej, to ide u srednju školu, a ko da je na fakultetu. Mislim, pametno, ne sisato, guzato ili nogato. Objasnivši mu da postoji velika opasnost da ti se više nikada ne digne kurac posle seksa I rečenica: #

 -Moram kući, sutra imam kontrolni iz geografije, a ona kučka od geografičarke me uopšte ne voli.

- Pa to je kontrolni, valjda ne voli sve, a ne samo tebe.

- Joj, vi matorci ništa ne razumete. Pa moram duplo bolje da uradim od ostalih, jer meni drugačije pregleda.

# setio sam se ortaka iz kraja koji je insistirao, u Petrovgradu, kada sam bio srednjoškolac,  da idemo kod nekog matorca da nam puši, jer odlično plaća. Kaže ortak:

-Digneš glavu, on puši, ti pomisliš da je neka dobra riba, i eto para za pivo preko vikenda.

- Pa da, i posle ona moja plava slatkica počne da mi puši, a ja reaktiviram sećanje na matorog krezubog Boru Dugića, a moja Mara aktivira sećanje na period kad je sisala cuclu jer nema ništa od erekcije. Neka, hvala, drugi put.

I poče kiša. U jučašnjosti, ne kada sam bio srednjoškolac. I odošmo na svirku, gde saznadoh da će Srle da da otkaz i da ode na more. Pametan momak. A i momci odlično sviraju: Depeche Mode, Cult, U2… I svi lepo pevaju. I zna narod engleski, svaka čast.

A što mrzim ove pedersko dnevničke postove, nemate pojma. Mislim, da čitam. Volim da ih pišem. Ja sam licemer. Licimur.

Za dvadeset litara goriva može da se kupi pištolj. A kada imaš pištolj, možeš nabaviti sto litara goriva, a još ti ostane pištolj, koji je doduše devalvirao, ali samo za pet litara i sada košta petnaest litara goriva. Jasno je čije je deonice bolje posedovati, dinarske,pištoljske, ili benzinske, tim redom.

Sećate se vremena kada smo u parlamentu imali pravi cirkus višestranačja? Oslobođeni jednopartijskog sistema, koji je, uzgred, sistem koji je zasigurno najjgori moguć, kao krave koje ulete u polje deteline smo počeli osnivati stranke, a kada bi dva gospodina osnovali stranku, u roku od godinu dana bi se raspičkali, pa bi mali gospodin osnovao novu stranku, dodajući samo jedno slovo u skraćenicu. To je bilo višestranačje. Svi su mislili da je to dečija bolest, a ne višestranačje, i da će pravo, normalno, višestranačje, doći za koju godinu. Imaćemo stranku koja hoće da sarađuje sa drugim ljudima, bez granica, sa poštovanjem prava, imaćemo stranku koja je za saradnju sa svetom, ali samo po našim pravilima, komuniste, naravno, u nekoj minornoj partiji i stranke nacionalnih manjina. Veliki optimisti, kao ja, su se nadali da neće biti stranaka nacionalnih manjina jer će vladu voditi velika građanska stranka za koju će glasati manjine, znajući da se bori za njih.

Ono što se danas dešava, prevazilazi sva očekivanja. Kuća, zvana Srbija, nikada nije imala više metara kvadratnih, prozori i vrata prema prostoriji koja se nalazi u južnom delu kuće savršeno dihtuju, i što je najvažnije, zna se ko je glavni. Nema više onako mnogo vođa. Čekaj, da prebrojim, ovako, Tadić, Dinkić, Drašković, Čanak, Ljajić, Šešelj, Dačić, Krkobabić, Marković, Koštunica, Ilić, Jovanović, Korać, Pastor, Ugljanin, Haljimi. Nema ih ni 20. 16. Samo 16 stranaka. Šta je to, mi smo u Srbiji, kod nas se 16 ljudi dogovore očas posla.

Nemojte da se brinete. Pogotovo ako imate šupu. Prodajte sve iz kuće, kupite benzin i pažljivo ga skladištite. Imate gde. Tu je šupa, kaca za kupus je prazna, a ko zna da li će vam biti do kiseljenja sledeći put. Uostalom, ako benzin u kaci sačeka sezonu kiseljenja, bićete bogat čovek. Ovako ili onako.

Živela Srbija, i nemoj da je neko u komentaru spomenuo pičku, ili neku sličnu slasnu reč, jer zbog toga je ovako. Cenzura je Srbiji potrebna. Pred izbore puštati «300», gde oni Spartanci razjebu silnu persijsku vojsku. Zamislite kako se oseća penzioner posle takvog filma, koji bolje od «Boja na Kosovu» prikazuje vrednost nebeskog carstva. Kako? Uzme rezač, zašilji hemijsku olovku, obuče košulju, stavi kravatu i čeka izbore. Manje se jebite, više nosite bedževe, koji će kao klisurine držati Kosovo u Srbiji. Ako želite da hodate goli, bar probušite bradavice i malopre spomenute bedževe zakačite na grudi. Ne zaboravite da je Velja magistar. I da Koštunica nije lud. I da je Vučić već razgovarao sa kompanijom «Nike» oko privatizacije  «Imleka», kad je već preživeo jer ližemo pažljivo hrvatske sladolede. Ma, mala je ovo zemlja kolika je Tijaniću glava. Sa takvim majstorima nema zime. Pogotovo zimu neće dočekati penzioneri koji su glasali za njih.

Biće bolje. Naravno, ako svitac ne stane na kacu sa benzinom. Tad će i šupa otići u kurac, a kuću su davno napali termiti.

Ušle dve babe u usku ulicu. Jedna od broja 1, druga od velikog broja. Jedna peva: Sto zima, a nijedno ljeto, druga isto Bregu: Hajdemo u planine. Sretoše se zima leto i planine, i onako debele se zaglaviše. Nijedna nije htela da se vrati nazad.

I posle kažu da žene nisu ravnopravne.