dare

Dovezao me je prijatelj do stana. Ustvari, u kolima smo sedeli nas četvorica, tri prijatelja i ja. Samo jedan je vozio, tako da prva rečenica stoji. Razgovor u autu:

“Kad vas odbacim, idem do Satelita.”

“Ovako kasno? Do neke devojke?”

“Ma da. Samo to mi nije devojka. To onako,...“

„Nemaš devojku (konstatacija).Mora da je mnogo ružna kad ideš kod nje ovako kasno, a ne zoveš je devojkom, a nemaš devojku.“

„Mora malo. Pa šta sad da radim. Bolje i to nego...“

“Nego šta? Npr. da odeš u grad, piješ pivo, priđeš nekim curama, ili dečacima ako su baš slatki, ili ne priđeš nikom. Ovo je veliki grad. Sa mnogo mogućnosti i mnogo lokala koji rade.“

„Pusti to.“

Pustio sam, naravno. Svako ima pravo da bira. I da piše. I da skače, peva, glasa, dubi, igra, čigra, šara od tigra,… Obećao sam da neću popiti kap alkohola do subote, zbog obaveza, i neću. Ali, baš bih voleo. Laku noć!

Veverica i Dabar već drugu godinu žive u vanbračnoj zajednici. Dece nemaju iz straha da bi se Veverica raspukla na porođaju ukoliko bi deca ličila na oca. Šuma ogovara njihovu vezu, a Vevericina majka se odrekla ćerke preko «Šumskog oglasnika». Kad je čula za tu ljubav, pokušala je da odvrati ćerku rečima:

«To nije prirodno. To ti je kao kad bi kod Vragova, tako su u šumi svi zvali ljude, Srbin oženio Hrvaticu.»

Ni ove teške reči nisu naterali Vevericu da se predomisli. Dabar je bio naočitiji od svih Veveraka zajedno, i imao je tako velike i jake zube da su Vevericu podilazili žmarci kad bi ih pogledala.

Sa druge strane, Dabar u životu nije video tako slatko i umiljato stvorenje. Zaljubio se na prvi pogled u malu, drhtavu njuškicu i tople smeđe oči. Privukla ga je kao što bi sitna Azijatkinja privukla Afroameričkog NBA košarkaša.

«Verna ljubo, već dugo smo zajedno a ja te volim više nego prvog dana. Želeo bih da se u našoj kući čuje dečija graja i da ostavimo nekome ovo što smo stekli. Da izvedemo mlade na pravi put, da im pružimo osnovno obrazovanje, a kasnije, ako budu dobro učili, ko zna, možda ih pošaljemo i kod Sove na fakultet.»

«I ja bih to želela, ljubavi, ali se bojim da ne možemo imati potomstvo. Sam znaš, da zbog tvoje veličine, čak i ljubav jedva vodimo.»

«Znam, ali danas sam na poslu čuo da je mladi bračni par Dabrova poginuo na izgradnji brane u istočnom delu šume. Ostavili su tek rođene siročiće o kojima nema ko da brine, pa sam mislio, naravno ako se slažeš, da ih usvojimo.»

Lepe smeđe oči zasuziše. Skočila je na Dabra takvom silinom da ga je srušila.

«Ja sam najsrećnije stvorenje u šumi. Znala sam da nisam pogrešila kad sam te izabrala. Ljubavi! Srećo! Biću najbolja majka koju je ova šuma ikad imala, a naša porodica najsrećnija. Ovo ćemo proslaviti sa jednim žestokim vođenjem ljubavi, a tebe molim da navališ svom žestinom. Sve ću istrpeti, jer toliko želim da te usrećim!», reče Veverica u jednom dahu neprestano ga ljubeći.

Irena izlazi iz lokala i zapazi naočitog tipa koji je stajao ispred. Uspori korak, odmeri ga od glave do pete, nasmeši mu se i prođe kraj njega. Posle minut hoda i isto toliko razmišljanja, vrati se do lokala i stade ispred tipa. Pogleda ga u oči i reče:

“Ćao. Ja sam Irena .”

“Ćao. Ja sam Danilo.”, reče Danilo.

“Danilo, da li si za piće?”

„Sad!?“

„Bilo kad.“

„Čekam sestru, ali ako ti odgovara možemo za sat vremena popiti piće.“

„Savršeno mi odgovara:“

Pruži mu ruku, privuče ga i poljubi u obraz:

„Idem negde da ubijem tih sat vremena. Ćao Danilo, vidimo se.“

„Ćao Irena...“, reče zaljubljeni Danilo.

Moja kuma je kraljica. Sigurno je prošlo sedam godina od ovog našeg razgovora, ali ga nikad neću zaboraviti.Na njeno pitanje, koju hranu bih mogao da jedem svaki dan, odgovorio sam:

„Italija; pice, lazanje, razne paste,... Ali svaki dan, ...SIR!!! Sir bih mogao da jedem svaki dan.“

Predpostavio sam šta će ona reći. Dugo se znamo i tu hranu je spremala skoro svaki dan. Naravno, nisam ni sanjao da  ću pući od smeha, i da ću se posle rečenice:

“Kume, ja bih na jajima mogla da živim!”, smejati ceo dan.

Ako sam i imao dilemu, da li je jača ljubav ili mržnja, jedan lik mi je totalno razbio. Zbog ljubavi si u stanju da žrtvuješ najvrednije što imaš. Život. Za ženu koju voliš, dete, brata, prijatelja, neko za domovinu ili ideologiju. Malo ko će dati svoj život iz čiste mržnje prema nekome. Malo me bune samoubice što se dižu u vazduh po tržnim centrima, ili voze avione bez dozvole, ali valjda i oni to rade iz ljubavi prema veri a ne mržnje prema staklu i čeliku. Gavrilo je rizikovao život i pucao u Franca zato što je voleo Mlade Bosanke na koje je ovaj bacio oko. Ma, pogledaj samo kako je  lj u b a v  skladna reč. Suglasnik, pa samoglasnik, pa opet suglasnik, i sve tako redom. A  m r ž nj a ? 4 suglasnika spojena, pa tek onda samoglasnik. Na šta to liči!? Sve u svemu ljubav je pobedila, i neka pobedi i iduće godine.

Prodaje baba krastavce na pijaci.Prilazi žena i počne da prebira po njima i reče:

"Gospođo, ovi krastavci su baš veliki."

"Pa dobro, ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu!", reče baba.

Kad se probudiš a ne znaš gde se nalaziš, ne znaš kako si i kad došao kući, kad te boli svaki mišić na telu (bolestan sam, bole me noge od piva-Zoran Kostić Cane), a čekaju te brojne obaveze; popizdiš. Tako je to kad sa Nešom, radnim danom, zaglaviš u «Gusanu». Ali, posle shvatiš da ti je mobilni telefon sa mnogim bitnim brojevima tu, to jest da ga nisi izgubio, da novčanik sa dokumentima nisi izgubio,da, posle odlaska u kupatilo i detaljnog pregleda lica, nisi dobio batine,da nisi nikog tukao jer su ti ruke lepe i nežne. Naravno da se odmah oraspoložiš. E sad, evo opet zebnje.»Čoveče, da li se ti uopšte sećaš da sam te zvala nekoliko puta sinoć i šta si pričao,tj šta si vikao»,upita me mala. Nisam znao kako se zovem, a ne da smo pričali.»Pitam te ,gde si? Ti se dereš kako me voliš. Kad ćeš kući? Ti vičeš kako me puno voliš. «I eto.Nije se naljutila. Naravoučenije, nemoj da piješ kad si sjeban. Treba piti samo kad si raspoložen. Kad si veseo ne možeš da napraviš sranje. Ja sam juče baš bio veseo. Svaki dan treba biti veseo da bi, ako ti se ukaže prilika, mogao da piješ.Živeli!

Danas sam u Balkanskoj sreo velikog pisca. Pardon,ja ga smatram velikim piscem. Oni što čitaju dela Isidore Bjelice, ili Legije(jedan moj prijatelj bi mi zamerio što ove persone pišem velikim slovom), ubeđen sam, ne misle tako. E sad, zašto je on veliki pisac? Ako pročitaš neko njegovo delo, i ako nisi glup ili iskonski zao, ne možeš mrzeti nekog samo zato što je Hrvat, Glupi Bosanac, komunista(ovo mi je najteže napisati), Eskim, Obaloslonovčanin,...Znate li koga sam sreo? Ne, nije Šešelj,mada i on piše knjige uz velike promocije u velikim Sava Centrima. Sreo sam čoveka koji je sa Đinđićem I Pešićkom stvorio najbolju koaliciju u zadnjih 16 godina. Na žalost, mi Srbi i nacionalne manjine to nismo prepoznali. Da li ste čitali njegove knjige? Ako niste, pročitajte bar “Nož” i “Sudiju”, jer u njima se ne može naći baš nikakva pristrasnost. Pisac takvih knjiga je iskren. Iskrenošću razoružava. Da,setio sam se.Na pitanje da li je u zatvoru, okružen pacovima i pretučen do nepokretnosti, poželeo da ućuti, da kaže šta mi je ovo trebalo, da sve zaboravi i vrati se mirnom životu, odgovorio(moram priznati da sam očekivao NE, mislio sam da se takva ljudina ničeg ne boji i da je pitanje neprimereno takvom čoveku)DA! Šta mi bi?! Naravno da DA! Nije on Rambo, da u tom trenutku razmišlja kako će im jebati mater, samo da prođe još desetak minuta filma. On je čovek, kao i mi. Ne kažem ja da svi zajedno potrčimo u Srpsku Reč, kupimo njegov plakat i obesimo ga na zid. Mene za takvim stvarima boli kurac i nikada takve stvari nisam radio. Kad pričam da nam je potrebna monarhija, ali samo pod uslovom da Vuk bude kralj, i da se sledeći bira na izborima, a puno ime zemlje glasi Demokratska Monarhija Srbija, zajebavam se. A propo, ako mrziš Jevreje, pročitaj Remarka. Ako želiš nekoga da maltretiraš, pročitaj Solženjicina. Ako misliš da si najduhovitiji, pročitaj Harmsa. Promenice ti mišljenje. Zašto? Zato što pišu istinu i zato što su veći filozofi od sve i jednog Zaratustre, tj njegovog malog pisca. Čitajmo i mislimo o tome šta čitamo. Tako se sranja ne lepe za glavu, a lepe stvari ostaju. Ja ne mrzim Jevreje, niti ih volim, ravnodušan sam prema njima. Kad sam pročitao Hitlerov „Mein Kamp“, ostao sam i dalje ravnodušan, jer je ta knjiga sranje. Draškovićeve knjige nisu sranje. Nisu duhovite kao „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ ili „Tri čoveka u čamcu a o psu i da ne govorimo“(ovo obavezno pročitajte), ali prave čitaoca boljim čovekom.

I kao što sam napisao pre desetak rečenica,VUKA ZA KRALJA!

Na proplanku,na glavnom šumskom trgu,zec je liji opalio čvrgu.Organizator skupa,veliki meda,zagrmi i reče:"napraviću reda!Zar je došlo vreme horora i strave,pa male životinje tuku po sred glave."Uhvatio meda malog belog zeku,dig'o ga u vazduh kao vreću neku.A lisica stade vikat' i urlikat':"baci ga u reku,nek' se uši seku,odseci mu rep da ne bude lep!"Uplaši se zec:"stani medo sada,sprema se nepravda.Lija me je tukla i za uši vukla,valjda i stvor mali ima prava da se brani!?"Spusti meda zeca i poče jesti kruške,a zekonja liju,još jedared,lupi preko njuške.

Kad mu ovo otpevam uz 4 akorda,mnogo se oraspoloži i skače po sobi kao kengur.

Lale je moj prijatelj iz BG-a.Upoznao sam ga na Petrovaradinu,na izviđačkoj obuci(vojni rok),da bi posle toga otišli u Sinkovce(kasarna veličine Futoga),pa KZB u okolini Medveđe.Dosta zajedničkih stvari nas povezuje.Sviramo(Lale je završio Akademiju-viola,a ja sviruckam od sedme godine),smejali smo se oficirima "crvenih"koji su nam stalno objašnjavali kako smo elita(a bili smo go kurac od ratnika),imamo isti ukus za žene(da nisu čedne i sjebane)...Ipak,najviše sam ga poštovao jer je imao MP3 player.Kad bih čitao,rasturala me je galama u spavaonici.Pozajmio bih od Laleta player,on bi mi namestio listu klasicne muzike,i uživao bih tri puta više u čitanju.Kriv je za moj običaj da slušam muziku dok čitam čak i u "mirnodopskom" periodu.Sa Laletom se retko viđam.On je u BG-u,ja u NS-u,ali kad god se vidimo popijemo desetak pića i najedemo se kao medvedi.Ostalo iz Leskovca(najbliži grad Sinkovcima).A propo,tako je bilo i prekjuče.Bio sam u BG-u i nazvao prijatelja.Seli smo u "Dendi" na Slaviji.Komentarisao sam igrače Partizana koji su nas gledali sa zidova.Odjednom,pored dvadesetak Partizanovaca ugledah Zvezdinu generaciju iz 1991.Gazda je OK.Tolerantan lik,poštuje komšije.Kad će Paul Anka!?Evo ide Paul.Lale izvadi disk i reče:"Darinjo,nasnimio sam ti jedan album.Preslušaj i prokomentariši.Verujem da će ti se svideti."

Ljudi,kad Lale kaže da muzika valja,ondak,bar meni,stvarno valja.Paul Anka je obradio 14 hitova na neverovatan način(wonderwall,blackhole sun,lovecats,...).Postoji samo jedan problem.Posle slušanja diska smeta muzika iz NS lokala.Kao što kad naučiš preferans,ne kartaš ni jednu drugu igru.

Večeras na TV AK47,možete pogledati jedinstveni šou program,koji će trajati 12 nedelja,a sastoji se u tome da 12 nasumično odabranih ljudi,i pazite sad!,13-i koga ste vi lično izabrali od 2836 kandidata,provedu svih 12 nedelja u olimpijskom bazenu,naoružani samo slamčicama D12/5mm.Svakog petka,vi ćete svojim glasovima izbaciti jednog nesrećnika koji će izgubiti priliku da osvoji 100 000 evra.Ekipa,na čelu sa Aljošom(sećate ga se,MBS1),izbaciće svakog ko pokuša izroniti.Vazduh se može uzeti samo preko slamčice.Da kviz ne bi bio surov,kandidati mogu koristiti tegove da ne bi morali stalno roniti.U slučaju smrti kandidata,nalazi se adekvatna zamena,tj čovek iste boje kose.Naravno,kamere su stalno uključene,čak i kada kandidati vrše nuždu,jer ništa ne može izmaći oku MALOG TEČE.Svakog utorka,uveče,bazen se čisti.Kandidati će jesti samo što im vi,cenjeni gledaoci,pošaljete i umesite,a hraniće ih lično Aljoša bacanjem hrane u bazen.

Ne propustite!Mali Teča!Danas u 21 samo na AK47!!!