dare

Jedan od popularnijih pisaca današnjice vrši promociju knjige koju je napisao i u kojoj ima scena seksa. Mesto, gde se vrši promocija, nećemo spomenuti zbog zaštite identiteta dve babe. Nećemo spomenuti ni identitet pisca, mada verujem da se Marko Vidojković ne bi naljutio, jer ako je Marko vidojko, kao što mu prezime kaže, zna da je ovo što ja pišem najverovatnije izmišljeno, ali da ne ubijemo neizvesnost, ostavićemo mogućnost da se ipak, možda, eventualno negde desilo.

Čita pisac odlomak, u kojem je posle promocije knjige glavni junak imao seksualni odnos, pročita pisac odlomak, uveri se da je pročitao, zatvori knjigu, pređe pogledom po sali i upita da li ima neko nešto da upita.

- Da li vam se dopadaju žene preko 70 godina? – upita baba koja je sedela sa leve strane babe, koja je sedela sa njene desne strane. Radi lakše komunikacije, između mene i vas, zvaćemo ih leva i desna baba. Pitanje je postavila leva baba.

- Ne, naravno – reče pisac čiji smo identitet sakrili.

- Zašto, moliću lepo? – reče opet leva baba, koja je najverovatnije pričljivija od desne, ali još se ništa ne zna.

- Žene mi se nedopadaju preko 70 godina jer ja još nisam napunio ni 40. Mislim, jesam napunio 40, – nasmeja se perverzno pisac – ali nisam napunio 40 godina. Ukoliko žene imaju preko 70 godina, nedopadaju mi se zato što su babe.

- Aha! Mangupe jedan. Tebi se dopadaju devojčice, pedofilu – skoči sa stolice desna baba, koju zbog tog dela više nemamo pravo da nazivamo ćutljivom. U toku izgovaranje rečenice je uperila prst ka piscu, kao Divac posle uspešne asistencije ka igraču kome je asistirao.

- Polako, gospođe. Nisam pedofil. Dajete mi samo dve mogućnosti. To je kao kada bih vas pitao da li ste za Slobu ili da nas NATO bombarduje – odgovori ipak vidno uznemireni pisac i na iznenađenje teta Cice, spremačice Doma Kulture, uperi prst u babe kao da je svedok ubistva, znate onaj mali Amiš, što mu je Harison Ford zavoleo mamu, kada je video sliku nagrađivanog policajca. (napomena izdavača (dve tačke)  ukoliko u prošloj rečenici zanemarite zareze (zarez) lakše ćete sklopiti džinovski pazl od slike pisca sa ispruženim prstom (tačka))

Aman, zaman, taman kada su svi očekivali odgovor leve babe, jer je na nju bio red, mada je i desna baba bila u krugu favorita, ustade stariji gospodin, ne možemo dati tačan broj godina jer je izgledao kao da je odavno mrtav, i uz reči – na žene si udario – iako neki očevici tvrde da je gospodin bio besan zbog pominjanja pokojnog predsednika, pođe ka piscu naoružan štapom, saplete se o stepenik, ispusti štap iz ruke, polomi kuk, a obezbeđenje pisca, neki Rade iz Beograda, u odelu, naoružan pištoljem, ga upuca kao konja na samrti.

Film po ovom događaju nikada nije snimljen jer niko nije hteo da glumi starijeg gospodina iz straha da ne pogine na kraju.

Razgovaraju dve krmače preko Drine.

- Kako to, iste smo sorte,  ja oprasila 7 a ti 14 prasića.

- Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac.

Da li ova istinita priča o dovikivanju dve krmače govori o tome kako Bosanci jebu svinje, ili o tome kako bolje jebu oni zapadno od Drine, ili da zapadne svinje bolje jebu, nije ni bitno. Bitno je da je priča smešna, bar meni. I bitno je da je glupost neuništiva, bez obzira što je tu rečenicu proslavio bend iz mrske i neprijateljske države. Zajebavam se, naravno. Spavao sam sa curom koja ne voli Bosance, ovo se ne zajebavam. Nisam znao da ih ne voli, pre spavanja, a izgleda da ni ona nije znala da je moj stari Krajišnik. Da smo znali, najverovatnije bih stavio kondom, zbog sprečavanja trudnoće i one nenormalne SIDE koja toliko ogovara po komšiluku da se posle prema tebi ophode kao da si gubav. E sad iznenađenje, cura je lepa, zgodna, duhovita, pije, slika, ali,..., ne voli Bosance. KUD Idijoti, tu i mi. Od sada ni ja ne volim Bosance. To su obične budale koje se jebu sa medvedima i penju se na bukvu da bi vežbali skokove na glavu. Primeri oko mene to najbolje pokazuju. Role, na primer, on je toliko glup da verbalno rasplače od besa likove koji se prave pametni. Ili Čiko, e taj je kvaran kao vino iz najboljeg francuskog podruma. Ili Džume, toliko škrt da pored njega ne možeš platiti piće, a kada ti dolazi u posetu, donese pune ruke piva i cigara da prikrije svoju škrtost. I tako svaki put.

Ljudi jesu u suštini dobri, ali su glupi. Kada su baš jako glupi, postaju loši jer ih glupost trese kao groznica. Voša je zaista lepa zbog svojih različitosti, koliko god ova rečenica podsećala na nacionalni dnevnik. Uvek će biti ljudi od 160 cm koji će mrzeti Crnogorce zbog visine, zatvorenih i usamljenih koji će mrzeti Bosance zbog otvorenosti i komunikacije sa drugima, čitaoca koji će mrzeti druge jer su negde pročitali da tako treba, slušaoca koji su to negde čuli,... Za one koji mrze crnce ili Jevreje, a nikada ih nisu videli, zaista ne znam šta da napišem. Čekaj, znam.

Ukoliko Mislite Da Ste Pametniji Od Mene, Onda Ste Stvarno Veliki Glupani! Jer ja sve znam. Znam za zaveru Bosanaca i Mađara da nam uzmu Vojvodinu, znam šta nam Evropa sprema kada nas namami u Evropsku Uniju i poveća životni standard pa pretvori u robove, znam da Koštunica izgleda glupo samo zato što je mudar, znam da «Plantaže» u Vranac i Lozovaču stavljaju neki prah da bi kolektivno letovali na Crnogorskom primoriju, znam da je Šešelj prokopao pola tunela do slobode i da će opet u štrajk glađu da bi se lakše provukao i došao u Srbiju do predsedničkih izbora jer samo on može da zaustavi propadanje Srbije,... Ha, da li ste i dalje pametniji od mene? Da. E onda ste stvarno veliki glupani.

Ne možeš sve imati u životu i to je stvarno zanimljivo. Ako protivnik odservira as, u tom trenutku, koliko god želeo, ne može biti ništa-petnaest. Šta ću. To je Talas. Talas je najjači. Mi smo najjači. Napred tigre. I tako, skupila se raja u Areni, ja mamuram u fotelji, neko ko se bavi jogom dubi na glavi, na nekom semaforu je crveno, na nekom zeleno svetlo, o žutom neću trošiti reči, i svi gledamo Đokovića. Dobar je Nole. Nije najbolji na svetu ali da sam ja u bilo kojoj disciplini treći na planeti, kurčio bih se, a moji roditelji bi sa suzama u očima, radosnicama, pratili moj uspeh. Šta je to mene oduševilo i nasmejalo. U jednom trenutku, prilikom 30:30 i 5:4 za Novaka u trećem setu, kamera uhvati tatu i mamu Đoković kako bodre sina. Tata poziva na još jače bodrenje gestikulirajući rukama, a mama rečima – hajde bre pička vam materina. Da se razumemo, meni to ne smeta. Afekat. Ušli smo u tenisku elitu a Hrvati ispali. Jebi ga, mnogo emocija za jedan dan. E zato ja ne volim Masu a volim Hamiltona. Stoj. To su vozači formule jedan. Pričamo o tenisu. Masa kao grupa ljudi. Nju ne volim. Skandirali su oni- Nole, Nole, Nole, Noooole, ali eto, pičku materinu nisu uspeli da spase. Šta bih tek ja dobio, nisam ni bio u Areni, nego kao pička gledam tenis iz fotelje. Nisam ni baklju upalio.

Bio tenis ili penis, ja od sedmog razreda osnovne škole, kada sam skandirao Vuku i obećavao da neću izaći na izbore, Drašković ih bojkotovao a ja sam i ovako morao čekati punoletstvo, ne ložim se na skandiranje. U srednjoj školi, na koncertu Ramba Amadeusa, budala zatraži da skandiramo- Rambo, care, kupi nam cigare, a Sile i ja mu pokazasmo kurac i  skandirasmo (infinitiv, vreme lepše i od proleća) –Rambo majmune. Ne optužujem. Malo pišem i zajebavam se, a i Noletova mama najverovatnije neće ovo pročitati, ali skandiranje Nole, Nole je bilo ok, čak i sa moje tačke gledišta. Treba bodriti svoj tim i skandirati idolima. To je ok za sport. Tenis je sport. E sad, ima i onih koji skandiraju Koštunici, ali oni nisu normalni. Srpski tenis je u usponu i to je poruka ovog teksta. U pet igraju Mančester i Čelzi. Skandirajte Vidiću, bez obzira što će većina čitalaca meč pratiti preko malih ekrana. Poseban pozdrav za čitaoce koji će biti na stadionu.

- Da li je bolje ženama ili muškarcima u seksu?

- Ne znam.

- Bolje je ženama.

- Dobro.

- Ozbiljno. Mislim na klasično tucanje. Ulazak, izlazak, penetracija, nabijanje,...

- Shvatio sam.

- A znaš li zašto je bolje ženama?

- Valjda zato što ništa ne rade. Legnu na leđa ili ti okrenu guzicu i puštaju zvuke slične žabljim, preko zvukova tigrova i nojeva pa sve do kitova i delfina, dok se ti sav polomiš pokušavajući tehnikom da nadoknadiš nedovoljnu dužinu penisa, a kada ti dosadi, konstatuješ da to nije žena nego džak krompira i kreneš u potragu za damom u koju ćeš se konačno zaljubiti.

- Ne.

- Jebi ga. Dao sam sve od sebe.

- Da li bi mi rekao nešto?

- Nešto.

- Sad ću da te obrazujem tako što ćeš sam doći do odgovora. Kada staviš prst u uvo, kome je lepše, prstu ili uvetu?

- Zavisi da li te svrbi prst ili uvo. A znaš li ti da ne postoje glupa pitanja, samo glupi ljudi?

- Misliš, glupi odgovori.

- Ne mislim.

Josip Alisac je rođen 36. Noanara MCMIXIX. Sin Josipa Kraša i Casile Pisoj. U horoskopu je lisac. Po zanimanju je pisac koji nikada ništa nije napisao. Voli sve što je najbolje. Muž Alise. Znate? Zemlja čuda. Nikada mi nije bilo jasno zašto se za njega udala. Traume iz detinjstva, sigurno. Poseduje zeca i karte, a nije mađioničar. Nije ni baba ni devojka. Na kladionici odnosi veliki novac i kupuje sreću. Kaže da je to najlakši način da se dođe do sredstava za život, samo trebe imati sreće. Kada mu je dosadno radi kao remorker. Kolege remorkeri ga zovu Mali Veseljak. Treba li napisati da je odličan plivač? Treba. Odličan je plivač. U cipelama nosi lešnike i orahe. Podsećaju ga da život nije lak. Nevidljiv je. Kad hoće. Kad neće, nije. Video je Tita. Ima video, još uvek. Nema TV. Jednom je nosio šešir. Navija sat. Savetnik je Svemirske Policije i Jahača Magle. Kupuje domaće. Prodaje strano. Neda Kosovo, najbolja prijateljica koja ga najbolje poznaje, izdala je knjigu, zemlju još uvek nije, u kojoj opisuje Josipov seksualni nagon i mamurna jutra, posle čijeg je objavljivanja Alisa otišla da živi sa druge strane ogledala. Josip Alisac je ostao da živi. Poginuće 47. Febula MMXIV. Adidas, najbolji rošulaš tog vremena, izgubiće kontrolu pri velikoj brzini i udariti Josipa u list, jedino slabo mesto na njegovom telu. Josip se kao petogodišnjak kupao u reci besmrtnosti, ali je pre toga pao sa bicikla i oderao list. Ranu je prelepio hanzaplastom pa tečnost besmrtnosti nije pokvasila taj deo tela. Nepromočivi hanzaplast. To ga je mnogo godina kasnije koštalo života i od tada u narodu «Josipov list» postaje sinonim za slabu tačku. U testamentu je naveo da sve ostavlja Edwardu Swarowskom ako prestane da se gudrira. U suprotnom, KSS (kolo Srpskih sestara, ne kablovski sistem Srbije ili košarkaški savez Srbije) će naslediti sve. Treba li napisati da je KSS nasledio sve? Treba. Ok. Siročići o kojima se brine KSS se oblače po poslednjoj modi. Jedan je Josip Alisac.

- Da li si gladan?

- Kada me ti to pitaš, pomislim da nisam jeo mesec dana. Naravno, samo ako ćemo jesti zajedno.

- Inače?

- Inače sam sit. Samo sam sa tobom gladan i žedan i željan.

- Do sada su mi govorili da ih totalno ispunjavam.

- To je zato što ih nisi s' vremena na vreme terala da povraćaju.

- Kao tebe?

- Da, kao mene.

- Misliš da je to dobro?

- Mislim da ne može biti bolje.

- Voliš li me?

- Samo glupača kao što si ti može postaviti takvo pitanje.

Udav. Naoružan negativnom energijom, želi te pored sebe dovoljno dugo da ti pokaže sve tipove naoružanja koje poseduje. Udav davi, kako mu samo ime kaže. Od Udava se beži, ali to nije niti malo lako jer pre nego što počne da vas davi, baci na vas mrežu sažaljenja koja vas vezuje za stolicu, hoklicu, krevet ili bilo koju drugu stvar na kojoj ste se našli u trenutku napada. Ukoliko ste baš baksuzni, postoji mogućnost da dobijete repetu, tj da posle vaše doze davljenja u prostoriju uđe nova žrtva. Sada vas je dvoje, mislim na žrtve, ali niste zajedno jači jer Udavu broj žrtava ne predstavlja problem. Zašto niste ušli u prostoriju u isto vreme kad i nova žrtva već gledate i slušate davljenje novajlije koje na vas ostavlja bolniji utisak nego kada ste to prvi put osetili jer i vi o istom trošku dobijate istu onu dozu davljenja? Zašto? Zašto? Po hiljadu puta postavljate sebi isto pitanje, a vaša nervoza jača udavstvo. Jedan od glavnih razloga zašto je Udav toliko opasan je taj što se na davljenje ne može navići. Ukus davljenja je katastrofalan, ali još strašnije je to što znate da vas čeka još mnogo čaša. Ukoliko Udavu date do znanja da niste žedni, on će početi da plače. Veliki majstori udavstva će vam reći da ste vi krivi što je on, Udav, postao Udav, mada on uopšte nije Udav, ali da, šale radi, predpostavimo da jeste, pa ako jeste, dok vas nije upoznao sigurno nije bio Udav već hrabri Lav ili poletna Antilopa ili prekrasni beli Labud. Ako vam se takav napad desi, klimajte glavom jer Udav jako voli dok žrtve klimaju glavom. Jedan Japanac iz Japana je uspeo da neutrališe davljenje tako što ne obraća pažnju na Udava i radi ono što je naumio koliko ga god Udav davio. Možete pokušati i vi, ali jedan je Japanac iz Japana. Ja probao, ne ide. Kada Udav zaspe, pobegnite od njega. Idite na koncert, u bioskop, na groblje, u legiju stranaca, postanite prostitutka (muška ili ženska, svejedno), počnite da se drogirate,...

Sećate li se Barnija, Homerovog prijatelja, pre nego što je počeo da konzumira alkohol? Fin mladić, kulturan, radan. A onda, gutljaj, vreme da jedina legalizovana droga počne da deluje i odlazak pijanim brodom, preko pijanog okeana, na pijano ostrvo gde su svi pijani uključujući i palme, Pande, poštare, Peruance, Prvu Petoletku, Patalukasa, Patavukasa i nećete verovati, popove.

Kao i mi. Role i ja smo se dogovorili sa dve fine curice da ćemo doći na Kalemegdan i ispratiti festival. Dogovorio se ja i sa dvojicom velikih (gabaritna su obojica ali ih nisam zato nazvao velikim) prijatelja da se vidimo za vikend u prestonici. I ništa. U petak sam napustio stan, počeo cugati i sada se vratio u istoj onoj garderobi od petka. Juče sam bio 5 minuta u stanu samo da uzmem još novca. I nije da se žalim, ali mi je pun kurac da se budim u tuđem stanu, istuširam i obučem ono što sam nosio prethodni dan. Naravno, nismo napuštali varoš. Jebeš festival i obećanje koji si dao curama i prijateljima. Pilo se, pušilo, kockalo, pa odlazilo u grad i brljavilo sa ženama koje su pijanije od nas. Dobro je dok si urađen. Tada se osećaš kao Vuk. Juče sam se probudio, našao sa prijateljima i ponovo krenuo Vučijom stazom. Ali danas... Drhtao sam. Prazan kao oprana kaca kupusa. Uopšte se nisam osećao kao Vuk. Pre kao Pas lutalica kojeg je silovala velika Doga peder. Istuširao se, obukao se, pogodite šta, ručao kuvano, zahvalio se na prenoćištu i ručku, odbio kućni bioskop i izašao iz stana. Bulevar pun, ljudi sede u Dačmenu, privlači mi pažnju zgodna devojka koja jede pljeskavicu. Nedelja popodne, vreme nedeljnog ručka, a ona jede pljeskavicu. Neverovatno mi je simpatična, verovatno zato što jede supu samo kada prespava kod nekoga. Kao i ja. Rekoh joj prijatno, ona se iznenadi ali se nasmeši i klimnu glavom jer su joj usta puna. Poželeo sam je pozvati na piće posle ukusnog ručka (Tegla kralj me je naučio da je to sasvim normalno i nimalo nepristojno i da stojički treba podneti odbijanje ukoliko da njega dođe), izvadio ličnu kartu, otvorio je i video da u njoj imam 200 dinara. Malo za takvu curu, a i dah mi je bio kao da mi je nešto preko noći ušlo u usta, otišlo do stomaka, leglo i crklo. Novi Sad je selo, videćemo se ponovo, a i liči mi na Roletu koleginicu sa faksa pa ću iskoristiti i Roletov šarm protiv nje.

Uskočio sam u trojku, prešao most, izašao kod tvrđave i krenuo prema stanu. Nebo se otvorilo, ali ne zato što je Augentaler dao auto gol već zato što je počela kiša. Pljusak. Ušao sam u prodavnicu, kupio eliksir života koji neki zovu jogurt, izašao, zgurio se kao Golum i krenuo u stan. Posle deset koraka sam shvatio da ću isto pokisnuti ako se ispravim i ako budem išao zguren. Ispravih se. Odličan osećaj. Donosim odluku da ću od danas ljude procenjivati i po tome kako se kreću po kiši.

- Ona Sova nije normalna. Njena predavanja će nam doći glave.

- Znanje je važno koliko i hrana. Seti se samo koliko je pomogla Vevericama kada im je objasnila kako da koriste kamen da bi lakše razbile lešnik. Objasnila nam je kako da se skrivamo, pa su šume pune Životinja a Vragovi smatraju da su nenastanjene. I govori malo glasnije, ovaj satelitski telefon što mi je prodao Jazavac ne radi baš najbolje.

- Sinoć nam je pokazivala kako se pali vatra a i sama znaš kako se bojimo vatre. Predavala je o tome kako je vatra korisna i kako je se bojimo iz neznanja. I...

- Ma, nije valjda opet?

- Jeste. Divlja Svinja upalila pola šume dok se Vragovi nisu pojavili i ugasili.

- Sumnja li neko na vas?

- Ne. Gavran ukrao opušak iz sela i postavio ga tako da ga Vragovi pronađu. Zatvorili su onog Vraga što čuva Ovce i zaključili slučaj.

- Pametno. Moram da idem, pozdravi sve i čuvajte se.

Pojela se proja i odgledala Troja.

- Nekada su se muškarci borili za žene, ne kao danas. Ehhh...

- Kakva Helena, takav Paris.

Volim košarku. Da gledam. I da igram. Poštujem poznavaoce. Jedan reče da je Partizan grobar Srpske košarke. Od kada je Partizan prvak, uz pomoć sudija, košarka se srozala na najniži nivo. Pokojni profesor Nikolić, smotani Đorđević, Danilović, Divac, Paspalj, Obradović, Vujanić, Šćepanović, Avdalović, Tomašević,..., i da ne nabrajam dalje, sami grobari Srpske košarke. O jebenom Kićanoviću i Dalipagiću je glupo trošiti reči. Crveni pentagram je rešenje. Ima ga i Hajneken, Konvers, pa i sam Partizan.

Koliko god mi kokarda bila draža, ja navijao za ono što su odabrale košarkaške veličine. Zvezdin Kapičić predsednik KS Srbije. Zvezdin Slavnić trener. Zvezdin kokardasti Gurović kapiten. Zvezdin Radivojević bek za završnicu utakmice. Zvezdin Jarić NBA zvezda. Jaka ekipa. Protiv njih silna Mega Ishrana ne bi imala šanse.

- Dare, ukoliko ova ekipa bude osvojila medalju, ja ću ti popušiti kurac – kaže moj mladi učenik gitare, inače veliki grobar.

- Mali, ponašaš se kao Cigan koji voli Zvezdu više od keve i ćaleta. Srbi smo. Navijaj za svoje. Sada je Gurović na našoj strani. Pomoći će Draža prilikom šuta. Nisu to loši momci. I da znaš, ne ložim se na tipove, ali ću te rado počastiti kada se popnu na postolje – odgovaram mu.

- Čika Crni, hoćeš ti moj posisati ako sam u pravu?

Nisam smeo potvrdno odgovoriti. Hvala Bogu. Ovako, ne pljuje se u bunar iz kojeg se pije voda. To su naši momci. Želeli su. Ali oni stvarno veze nemaju.

Bio sam na Danima Piva u ZR. Na Novom Bagljašu ima 7 sedam košarkaških igrališta na 100 metara kvadratnih. Kada sam ja bio klinac, nisi mogao doći na red za basket. Sada nema nikoga. Sutra će se na tom terenu igrati tenis i svi će hteti da budu Đoković. Šteta. Ne zbog Đokovića, on je ljudina. Basket je fenomenalna igra. Klinci skaču, klinke ih gledaju, lažovčine koje traže nepostojeći faul dobiju batine. Ako se ovako nastavi, kriket će biti popularniji od košarke. Srpski klinci su osvojili 5 zlatnih medalja samo ove godine zahvaljujući Đorđeviću, Bodirogi,... Slabo koji klinac uči od klinaca. Za to su potrebne starije čike.

Znam da poznavaoci košarke imaju rešenje. Neka Kapičić i dalje vodi KSS. Neka Slavnić bude trener seniora. Za sledeće prvenstvo imamo kapitena, Gurovića. Šta će nam plej šampiona Evrope, Vujanić? To je Partizanov igrač. Grobar. Zašto da Đorđević bude selektor? I on je grobar. Kićanović kao predsednik KSS? Ne, grobar. Meni crvena lepo stoji jer sam crn pa ličim na igrača Milana i zato volim tu boju. I proleteri svih zemalja koji žele da se ujedine vole tu boju. I svaka devojčica koja igra Riziko voli tu boju, očajna što nema i koji beli tenkić da se ukomletira. I svi mi sa breskvom između nogu volimo Pantelića jer ima Argentinsku frizuru a ne volimo Kežmana jer je istetovirao Svetog Jovana kao neki jebeni Rodman. Pišam se na njegov gol po utakmici, naš Panta već pola godine nije dao niti jedan. Zvezda Indija Nikad Čekoslovačka!!!

Jasmina se vraća sa ispaše, ulazi u dvorište i ugleda Florijela. Jasmina voli da vidi Florijela. Jako joj je lep. Ne mnogo, jako.

- Zdravo, Konju – reče mu Jasmina.

- Nemoj tako da me zoveš – reče Florijel.

- Kako da te zovem? Ti jesi Konj.

- Nisam. Ja sam Lipicaner. Moja krv je plava. Nisam ja kao onaj Rajko što vuče puna kola sena. On je Konj. On nije za drugo sem za vuču. Mene je Gazda vodio na izložbe i na vašare. Pitaj Gazdu da li smo Rajko i ja jednaki.

- Ako niste gazdi isti, zašto vas je smestio pod istim krovom? I Rajko je baš divan. Sam prenese seno za sve nas.

- Slušaj me, žurim. Nisam ni očekivao da glupa Krava razume o čemu pričam.

Njihova priča je privukla pažnju Kokoške i Pilića koji su pošli na spavanje.

- Mama, da li je Krava glupa zato što ne razume o čemu Konj priča? – upita jedno pile.

- Ne, sine. Obrnuto. Glupi Konj je glup jer Krava ne razume o čemu Glupi Konj priča.

- Uf. Dobro je, mama. Pomislio sam da sam i ja glup jer ga ništa nisam razumeo.

Ili sreća. Postoje razne vrste udesa. Nekad autobus upadne u Tisu i unesreći nekoliko desetina ljudi, ne autobus direktno već kabadahija koji je kriv za udes, npr kamiondžija, a nekada se pijanac zakuca u kapiju, probudi se ujutru i shvati da je jedina posledica rasturen automobil. Razlika je uočljiva, čak i veća nego između flerta pogledima i sado-mazo igrarija, mada je i Tisa i kapija udes, kao što je i pogled i SM vođenje ljubavi.

Nervira me što postoje kazne ako ne staviš pojas, ili kacigu ako voziš motor. Jasno je meni zašto postoje ta ograničenja, samo mislim da nije uredu da te neko čuva ako ti to ne želiš. Prekoračenje brzine i vožnja u alkoholisanom stanju je nešto sasvim drugo i to se mora sankcionisati. Ako ne vežeš pojas, malo je verovatno da ćeš zajebati bilo koga osim sebe. Ako prekoračiš brzinu, verovatno je još neko najebao ukoliko nisi Hamilton. Alkohol je posebna priča. Dozvoli bih čoveku da pijan vozi preko dvesta na sat ukoliko je sam u kolima, a pre toga je kupio tri jutra zemlje, asfaltirao, ogradio visokim zidom i postavio na njega obaveštenja o zabrani ulaska. Miško, što se mene tiče, tada možeš da staviš i povez preko očiju.

Ja ne odbijam vožnju ukoliko je vozač pijan, ali ja ne vozim u alkoholisanom stanju. Izleti mi neki pijanac, ili u još gorem slučaju dete, ja ga udarim, i bez obzira što ne bih mogao da zakočim i da nikada nisam ništa u životu popio, odem na robiju. Neću ulaziti u to koliko su mi refleksi slabiji i koliko sam neinteligentniji za vožnju, i ne samo za vožnju, kada sam razvaljen, to se podrazumeva.

Danas sam se setio, jer smo pričali o vožnji i piću, Siketovog i mog putovanja na more kada smo imali 14 godina. Stao bus pored neke drumske kafane, a moj prijatelj i ja navalili na pivo. Nije u redu što se maloletnicima toči pivo, ali još manje je u redu što dva vozača, sto pored nas, piju lozu i pivo. Svaki po lozu i gase pivom. Jebeš Ibarsku i kanjon Morače. To nam je tada bilo smešno, bez obzira što smo mi njihovi putnici. Čudan smisao za humor.

Još jedan istiniti biser. Braja je stariji čovek pred penziju. Dobar vozač, ali pije k'o smuk. Nikada nije imao udes. Vodke je uvek moralo biti i nemilice je trošio, ne oseti se. Jedno jutro u kafani, sedi za stolom, pije pivo i puši.

- Brajo, dosadila ljuta? Prešao si na pivo? – pitamo ga.

- Ma, pustite. Vozim neku dečurliju na eskurziju.

Braja je imao sreće. I njegovi putnici. Neću vam reći da ne pijete jer bi napravio od sebe licemernu budalu. Nemojte da vozite pijani.

Idem da nađem Aladinovu lampu, upecam zlatnu ribicu, sve to stavim u Sport Bili torbu i postanem redovni konzument čistog kokaina. Recite ne dogama i lošim ženskim nogama.

Gledam na TV-u, otvara Velja Ilić neko sranje, neki festival šljive, jede govna u pauzi paukanja i razvijanju mreže puteva po Srbiji. I održa čovek, koji ima jedan želudac, i još jedan, i još jedan sigurno, jer ne možeš imati onako zatvorene oči ako ne jedeš i ne piješ mnogo, govor, ovce mu otapšaše i uputiše osmehe divljenja, Velja se pokloni, podrignu i prepusti govornicu.

I pojavi se Matija Bećković, specijalni izaslanik premijera koji priča, a verovatno i spava, sa mačkama i sovama (da li ste gledali to? Ja nisam verovao dok nisam pogledao.) . Voja spava i priča, ne Matija. I poče Matija o tome kako je najlepši pogled u punu šajkaču šljivama. I nemam ja ništa protiv toga, mada su ženske noge, dupe i grudi bilionito puta prijatnije za pogledati od šajkače sa šljivama. Koliko kod šljiva podsećala na pičku, nije joj ni prineti što se tiče lepote i ukusa. Ok, o ukusima ne treba raspravljati. Mene taj festival neinteresuje, oni ga vole, meni ne smetaju, ja njima ne smetam. Što sam se onda tako raspalio? Pod jedan, zato što sam budala koja je sebi sto puta obećala da se neće nervirati zbog drugih, a pod dva, zato što ne mogu da promenim ono pod jedan.

Završio Matija besedu, stao pored Veljkana, gledaju jedan drugog i smeškaju se. Zaboravio Matija sve zajedničke akcije, zaboravio Matija sve zajedničke derneke, zaboravio Matija kako je Velja rekao da mu je ćerka toliko ružna da joj ne bi dao ni kurac da mu popuši. Da, da, rekao to Velja, čuo sam ga. Ne lažem vas i oprostite što psujem. Ustvari, duvajte kurac ako vam to smeta, čitajte nešto drugo. Hej, stoje drugari jedan pored drugog. I posle će meni da pričaju o ponosu, patriotizmu, izdajstvu, obrazu,... E moj Matija, umesto da uzmeš sekiru i odsečeš svinji glavu, mator si, ne bi puno vremena proveo u zatvoru, a mogao bi to da uradiš i u tajnosti da ne bi odgovarao, ti svinju češeš po jajima, skidaš mu perut sa ramena i razvlačiš usta u osmeh. A posle ćeš mene nečemu da naučiš o životu.

Jebem vam mater. I vama i vašim strankama i vašim glasačima. Ja ću i dalje da glasam za Dražu Mihajlovića koliko god me puta zajebao Velja Ilić, ili Dražin unuk, ili onaj senilni gradonačelnik Kragujevca, ili na zadnjim izborima ona pička Senić. I navijaću za onog idiota Gurovića jer je kapiten reprezentacije moje zemlje i jer igra srcem za nju, bez obzira što od Draže nije ništa naučio. Čovek bar hoće da se pobije sa pola tribine jer mu vređaju porodicu. Jebem ti Sunce, prođe me bes. Počinje prvenstvo u košarci. Samo jedan klub, samo tri grada, samo Partizan, samo Petrovgrad, Novi Sad i Beograd. I Srbija, naravno. Ko jebe Voju, Velju i Matiju. Idemo na pivo!!! Dobrodošli u Petrovgrad!