dare

Veličina penisa nije bitna, može se kretati od pimpeka do kurčine, bitna je ljubav, pitajte žene, svaka će vam to reći.

Male grudi, grudice, znaju zaseniti sisetine isto kao što drvo učini da ne vidimo šumu. Bitno je da je žena posebna, jeb'o lepotu tela, duh se traži. Kad žena voli to nema cenu, cena je tu kad žena sere, ne bukvalno, već o životu, planovima, tvojim naravno.

ZAŠTO LJUBAV BOLI?

Nekada davno smo pijani, drugari i ja, komentarisali kako nije fer što se ne jebemo međusobno. Kontamo se, družimo, volimo... a nema seksa. Zašto? Zato što prava ljubav boli, a pri tome ne mislim na očigledan bol prilikom penetracije, koliko god malog, organa, u nježnu rupicu, već bol duše. Svaki seks sa fuksom je samo mali andol kojim se leči duša obolela od nedostatka slobodne muške ljubavi.

NEKI DJEČACI!

Ima žena koje imaju, da se vratimo, male sise, ali koliko god bile male, čak ni bildovanjem ne mogu dostići čvrstinu grudi nekih dječaka. A dječaka ima raznih, ima i onih debelih koji imaju sise meke kao sisići djevojčice koja liči na dječaka. Izađite na ulicu i pogledajte koliko ima perverznjaka koji šetaju cure sa malim grudima. I još se kurče, ono, Ja imam najbolju devojku, ona razmišlja, zajedno smo u DSS-u, ne damo sve što se nedati može. I pozivaju na linč one koji neće najbolju devojku, već otvoreno, ne latentno kao ovi skriveni sa malosisačkim, u svakom pogledu i oralnom i grudnom, devojkama, kažu da im je dosta svega. E za te hrabre dječake koji obećavaju, obećanje da ću, ukoliko još jedared ugledam one dve žene, Aleksandru Janković iz NS-a i Miloša Aligrudića iz DSS-a, u istom kadru, postati ljubitelj čvrstih muških grudi. Sine, ide tata u rat, ženo, oprosti.

BALADA O ČVRSTIM GRUDIMA

Vrati se u jebenu Srbiju, kaže desetogodišnji crnac vršnjakinji, ćerki moje drugarice. Žive u Čikagu, da napomenem, jer da se to desilo u Leskovcu ne bi imalo smisla, bar još koju godinu dok Albanci ne krenu na sever.

Mali crnac, MC, sad znam šta je MC još samo da otkrijem šta je DJ, rizikuje da mu devojčica povredi osećanja i pošalje ga nazad u Afriku. Bilo bi baš do jaja da je izbace iz škole kad se prodere, Vrati se ti u jebenu Afriku!

U centru Zrenjanina mladi japi ide u banku, izlazi džukela iz dvorišta neke ruševine, grize mu pantalone, skiče obojica, ako je kučka ker, pojavljuje se tip na kapiji ruševine iz koje je pas izašao, pas prekida fronclanje japijevskih pantalona, prijateljski dahće i diže sve 4 u vis, besni japi pita tipa, Da li je ovaj besni pas vaš?,  tip odgovara da nije i zatvara kapiju, pas dotrčava do kapije i kevće da ga puste unutra. Vratite se u jebenu Srbiju i ti i tvoj pas, zamišljam kako japi, zrenjaninski autonomaš, galami na tipa.

U Srbiji se plaćaju lekovi za dete od 8 meseci, u Zrenjaninu se plaćaju lekovi za dete od osam meseci, Zrenjanin je u Srbiji, jeb'o ti crnac mamu japijevsku. Srbija je majka, doduše majka koja se kurva, pije, duva i kao kurva i kao narkomanka, ali opet majka, a samo jedna je majka.

Zaključak, što bi tražio moj pokojni učitelj, gadi mi se da je gledam ali je opet volim. Ili se samo pravim. Ona se pravi, u to sam siguran.

Kad kurva stručno navuče sveca filozof se mladi rađa,

mladi mamojebac kurvu majku obavezno u dve rupe gađa,

na svet dolazi duše bolesnik, stihoklepac, babojebac, pesnik.

Kad taj delija babamajku odkara prababababamajka rađa novinara.

Prababobabomamojebac pre nego što rodbinsku vezu shvati prababubabumajku kurvu kurčekanjom svojom skrati.

Miljenik se ove familije njedri

političar što oblači i vedri.

Kad ovom čukunprababobabomamojebcu u retkoj prilici kurac skoči,

pa kad krene da ga čukunprababibabimajci kurvi staroj u firmu moči,

pitanje tad na naučnoj bazi naglo dobija na snazi,

da genetski imaju krvi sveca njihova zlatna deca.

Čitajući pesmu gospodina Pušića, došao sam do zaključka da sam čovek koji, iako već tri godine nosim tridesete, nije politički aktivan. Mogao bih ući u jednu od 99% stranaka koje u svom nazivu imaju Srbiju, jer sam i ja, kao i oni, potomak dezertera sa Kosova polja, a uz malo istraživanja, istorijskog, mogao bih biografiju obogatiti time da je moj predak oplodio mog ženskog pretka pre nego što je poginuo i da u nas dezertera nema. Ispitujući svoje emocije, zaključio sam da sam veći Srbin od svih njih, tako da već u startu postajem i bolji političar, a kako ovakav delija u najboljim godinama da krene iz početka i da gradi karijeru kao higijeničar ili blagajnik neke stranke. Jasno, osnivam svoju stranku.

1. Stranka ima samo jednog člana, mene, jer ne želim da sarađujem sa ljudima koji su stranački opredeljeni, osim sa političarima koji su jedini pripadnici sopstvene stranke.

2. Pokrenuti individue i oštro se boriti protiv svakog vida okupljanja, jer se sa budalama teško boriti i kada su raštrkane, tako da postaju gotovo nemoguće kada se okupe. Obratite pažnju na političke skupove i fudbalske utakmice pa će vam sve biti jasno.

3. Razvijati teoriju heteroseksualizma, podržati program homoseksualizma i posebno osloboditi autoseksualizam, jer drkanje i razni drugi vidovi samozadovoljavanja, pogotovo nežno povlačenje četkice za likovno preko analnog otvora, nikada nisu doveli do filmskih raskida, povređivanja partnera, suznih večeri i pojave sarajevske pop scene na čelu sa prljavim Harijem Mata Harijem.

4. Sve droge koje ne izazivaju veću zavisnost od rakije i duvana staviti u isti rang sa spomenutim narkoticima.

5. Slobodnu ljubav izjednačiti sa slobodom plaćanja iste, oporezovati je, pa već jednom podići most.

6. Ukrasti ljude koji su ljudima pokrali živote i prodati ih vukovima.

7. Utopijski se baciti na projekat koji će dovesti do toga da na sledećim izborima izlaznost bude 0%, da čak predsednici stranaka ne glasaju shvativši kolika su govna.

8. Čuvati svoj svet i svoj krug.

Laku noć.

Moj otac više voli Zvezdu od keve i ćaleta, od babe i dede. Majka Partizan voli kao oči svoje. Stric mi je vredan čovek, on voli Rad, i shvata ubistvo Dragana Maksimovića, nesrećan slučaj, Dragan je ličio na Cigana, da je ličio na Nemca, danas bi bio živ. Jeb'o burek, jeb'o picu, stavi kurac u slaninicu, to je najbliže pički, reći će svaki navijač Vojvodine koji zna jednog Garišu koji poznaje drugara jednog sa Limana koji je jeb'o jednu sa dve sise jer kurac nije mogao da nadje. Obilić je ubio Murata ali Arkan i dalje živi, pitajte Cecu, ona ide ulicom i guši se kurcom, kurcem ili šećernom vunom, vatom, ulošcima i hitovima. Četnici u Partizanima, Zvezdama, Proleterima i Borcima proleću kao FK Fjučr iz Podgorice, Titograda, Titorice i Podgrada. Pitao, Mali, medjunarodni sud pravde, Čiko da li je sav ovaj lebac tvoj, pa upita sebe, a da li bi me Čiko jeb'o?, a Ćiko mu reče da pita učiteljicu. Dlakave noge naše dlakave učiteljice prekidaju svaku diskusiju stavljajući dlake u prvi plan.

Čudo

Kada naučimo da gubimo, nećemo ni primetiti da to više ne radimo.

Naslovi po novinama, Sramota, Bruka, Izdaja, samo Politika se zahvalila što su se borili i reprezentovali zemlju.

Bilo bi lepo da smo tridesetdrugi po socijalnom programu, zdravstvu, školstvu ili bar po debljini i dužini kurca u svetu. Argentina će možda osvojiti kup, ali ja bih više želeo da živim u Austriji, i ako se Austrija nije plasirala na prvenstvo.

Fudbal, odlično, zabavno, neka ih Tadić lepo dočeka, izgrdi i izlupa po guzi jer nisu ušli u šesnaest najboljih, pa neka obuje gumenjarke i pozabavi se poplavama. Nema ko. Mene, evo, boli kurac i za fudbal, a i za poplave, živim na petom spratu. Dva dana posle mog dolaska iz vojske, gde sam šetao po granici ove naše stradije, došli da me vode na bedeme jer se izlila Tisa. A puni smo mladića koji imaju prigovor savesti pa ne nose oružije. Lopata je oruđe, dragi moji pozivari, Vratićemo se sa policijom, rekoše mi, Ne znam što to meni pričate, Darko nije kod kuće, ja sam mu deda, rekoh ja njima, udahnuh, i izdahnuh poslednji atom patriotizma iz sebe.

Bavite se sportom, i pustite one momke na miru, oni su više od mene i vas zajedno želeli da pobede. Neko nešto ima da prigovori Antiću? Sport, hej, bilo bi lepo da smo pobedili, ali je lepo i jebati ženu jutro posle poraza. Srbija!

 Sere li Vam se? I kad se ne prejedete ili prepijete? Zapijete? Kao kad Sosa kaže, na suprugovo pitanje, Zašto kasniš?, da se zajebala, i objasni da se i on tako zapije pa zakasni, ali ovo sada nema veze sa sranjem, to ja samo tako odlutam. Ima li čovek pravo, u vreme ovog surovog kapitalizma i dobrih advokata, da tuži Olivera Dulića jer ministar za zaštitu životne sredine ima glavu kao lutka iz češkog crtanog filma? Tadić plaši tajkune i jebe im majku jer plaćaju porez na Kipru. Đelić postiže još jedan uspeh na međunarodnom planu finansija, pomoći, ugleda, dvogleda, koala i višanja. 1984. sestrići, sa sve ujakom Pajom i deda Bajom.

Koliko ljudi gleda Farmu? Klasičan telekran. I sport je Farma. Spot je Farma. B92 je farma na kvadrat. Sremčeve popadije su Farma. Blog je Farma. Facebook je ranč. Zorica Marković je konj,a ja sam još veći jer ne mogu tu ženu da nazovem ni kobilom. Ona je u najmanju ruku konj, iako konj nema ruku. Ja znam ko je Zorica Marković. Ja sam Darko Marjanović, Zdravo Darko, I ja znam ko je Zorica Marković. Muk. Ostali zavisnici ustaju, drže me za ruke, grle me, znaju koliko sam nisko pao, jedna baba, klasična narkomanka, me grli, deda bez zuba, alkoholičar, mi puši, soba puna emocija, suze, ma ludilo tečo, ludilo.

Šta je najveći problem ove zemlje? Rečnik. Ne Vujaklija, on je ok, stranci kod nas odlično prolaze ukoliko nisu došli da se provedu u belom gradu kao Bris Taton, mislim na strance kojih se bojimo, ambasadore, novinare, FIAT, USS, pa i strane reči i izrazi, mi smo klasični rusofili, Rusi su još u vreme carevine bili poznati po gospođi ministarki koju je Nušić kasnije otkrio. Rečnik naših ljudi. Farmera. Od vajkada se srpski seljak farmerom zvao, to je Čkalja doneo iz onog filma sa divljeg zapada. Oni psuju. Jeb'o im Bog mater, oni psuju. Na decu i Boga ne misle, zabijem im kurac u mrtvo prkno dok se još ohladilo nije. Svi farmeri, i rokeri iz EKV-a, i narodnjaci iz Granda, i onaj reper iz Kostolca, onaj fanki G17, a i žena mu je tu bila, nije psovala, ali se jebala sa nekim farmerom pa se sad udaje, ostavila decu i Boga i jednog od onih 17 G. I sve ja to znam. Što da znam? Ništa ne znam. A đe i da znam?

Znam i da ljudi nemaju šta da jedu. Znam da ljudi nemaju gde da spavaju. Da im je hladno. Da im je vruće. Da se češu pa dobiju kraste. Da im se desni povlače, zubi ispadaju, kosti lome. Znam da ostavljaju porod na tuđoj kapiji, kao kukavne ptice kukavice, jer ne znaju šta bi sa sobom, a ne sa bebom. Da kradu od malo manje siromašnih, a da se boje bogatih lopova. Da lažu sebe da ih političari ne lažu. Da nose razne zastave, da se svrstavaju kao ovce, veruju Isusu, Muhamedu, Obami i Osami.

A šta je najveći problem ove planete? To što bogate budale u rijaliti programima psuju. I do toga smo došli, Orvele. O Darvinu drugi put, kad se DSS vrati na vlast i postavi ministarku prosvete.

"Više je razloga zbog kojih ću na ovome Svetskom prvenstvu navijati za Srbiju i Sloveniju. Ja mislim da je za vlastito mentalno i emocionalno zdravlje dobro biti na strani suseda. Zamislite kako bi to bilo zgodno kada bi 11. jula, nakon odigrane finalne utakmice, Hrvati izašli na glavne gradske trgove, pa kada bi se Zagrebom, Splitom i Osijekom prolomila pesma: “Neka pati koga smeta, komšija je prvak svijeta…”

"Navijaću za Srbiju i Sloveniju zbog svih onih s kojima delim državljanstvo i nacionalnu pripadnost, a koji su ojađeni činjenicom da su se susedi plasirali na Svetsko prvenstvo. Navijaću za Srbiju i Sloveniju zbog onih kojima će u Južnoj Africi smetati Srbi, njihov grb s ocilima i zastava; zbog onih koji, misle da su Hrvati bolji, pametniji i darovitiji od Slovenaca; zbog onih koji će biti tužni i nesretni što im nisu pri ruci zastave susjeda, da ih spale. Navijaću za njih, misleći na sve koji su nesretni što nisu u prilici s južnoafričkih tribina skandirati ono ubij Srbina ili pjevati ono oj hrvatska mati, Srbe ćemo klati; navijat ću za njih, guštajući nad tugom i očajem nogometnih reportera HTV-a…"

Lovorike uspavaju, a posto meni niko nikada nije rekao da sam genijalan otvorenih ociju nastavljam rad na remek delu o detektivu, kitu ubici, koji na kraju otkriva da je i sam ubica. Unapred se odricem nagrada jer zelim da nastavim da stvaram, na istom nivou sa jos jacim intezitetom. I jos da dodam da mrzim Sasu Popovica jer mi je on nebitan u zivotu, odatle i potreba da to napisem. Zivela alternativa i neizostavni istinski heroji Tito i Ce Gevara!

Postoji aparat, u koji sipaš vodu, kafu, a on izbaci napitak, bez šećera, mleka i hmelja. Ako pumpa ne radi, ideš u servis, u Novi Sad ili Beograd, dva grada koja imaju servis a nemaju novih sadnica, niti su beli.

U servisu sam, Stanoja Glavaša ulica, Telep, nije Silver, gde sam mislio da sam krenuo, nego je Siler, gazda je Mađar a to mu je prezime. Opravio ga je, svaka mu čast, ali nije to, nego kad sam izlazio iz radnje, došlo mi je da se vratim i da mu kažem da bih ja da pričamo još malo. Kulturan, fin, pravi gospodin, jeste da ima preko 50 leta, ali jebi ga, svi smo mi po malo homoseksualni, pa tako i ja.

Lajoša Zilahija, Tibora Fišera i Agotu Kristof poštujem odavno, oni su poznati i nisam jedini, verujem da ima još poštovanih pisaca i spisateljica iz Mađarske i Makarske, ali ja ih ne znam lično. Lično znam jednog Đarmu, kojeg sam upoznao tek što smo prešli Bački Breg. Vozio Rogija u Beč, u ponedeljak, da odleti za Toronto pre vulkanskog pepela. I čuje taj lik moje pičkaranje što niko ne zna engleski, moj engleski da budem precizan, predstavi se, bivši Vojvođanin, uputi nas, i ostavi broj telefona ukoliko nam zatreba prevodilac ili naletimo na pandure. Zauzvrat, ništa. Samo, Srećan put. Dobro, na granici isto Mađari, nisu kao ovaj, zavlačili su nam ruke u sve i jednu torbu. Pošteno govoreći, ne treba ih kriviti, mi bi sebi zavukli ruke u šupak da radimo na granici i u isto vreme prelazimo granicu.

Ko o čemu ja o Mađarima, ne znam zašto, valjda zato što ne seku platane, poklanjaju ih, niti noge psima. Znam da ima i takvih, ali oni nisu Mađari, kao što ni ovi naši degenerici nisu Srbi. Dosta mi je da se ograđujem od degenerika. Srbin sam, do Tokija, daće Bog jedared, kao što sam nedavno bio do Beča. Sve je to isti kurac, ako su ljudi slobodni u glavi srce nije u petama i nije potrebno guzici nabijati nivo.